Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, познатија као Подгоричка скупштина, донијела је 26. новембра 1918. године одлуку о уједињењу са Краљевином Србијом, што је био увод у проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС).
Прелиминарно југословенско краљевство настало је 1918. године као Краљевина СХС спајањем Краљевине Србије, побједнице у Првом свјетском рату, и привремене Државе Словенаца, Хрвата и Срба, која је настала на територијама бивше Аустроугарске, обухватајући данашње подручје БиХ и већи дио данашње Хрватске и Словеније, те Баната, Бачке и Барање.

Краљевина Црна Гора је прогласила уједињење са Србијом, док је Вардарска Македонија већ била дио Србије прије уједињења.

На челу државе налазила се династија Карађорђевић, која је претходно владала Краљевином Србијом под Петром Првим од 1903. године (послије Мајског преврата).

Петар Први је постао први краљ Краљевине СХС и владао је до своје смрти 1921. године. Наслиједио га је син Александар Први, који је био регент.

Александар Први, познат и као Ујединитељ, Краљевину СХС преименовао је у Краљевина Југославија 1929. године. На њега је у Марсељу 1934. године извршио атентат Владо Черноземски, члан Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО).

Круна је прешла на његовог једанаестогодишњег сина Петра Другог. Александров рођак Павле владао је као принц регент до 1941. године, када је Петар Други постао пунољетан.

Краљевска породица пребјегла је у Лондон у априлу 1941. године, након што су земљу напале силе Осовине.

У Лондону је успостављена краљевска влада у егзилу коју је признала Велика Британија, а касније и сви савезници.

Краљ је 1944. године, након притиска британског премијера Винстона Черчила, признао владу Демократске Федеративне Југославије као легитимну.

Ово је установљено 2. новембра, након потписивања Вишког споразума између Ивана Шубашића (у име Краљевине) и Јосипа Броза Тита (у име југословенских партизана), а без учешћа Срба, који су ствари и створили прву Југославију.

СРНА