Легенда о Светом Василију Острошком и тајанствена љепота мишљенских мрамора

Црква Светог Василија Острошког у Мишљену је храм Српске православне цркве који припада Епархији захумско-херцеговачкој и приморској. Налази се у селу Мишљену код Љубиња Датум изградње није познат, али се претпоставља да потиче из доба Немањића. Према неким изворима, у старој цркви је служио јеромонах Свети Василије Острошки око 1660. године. Црква је проширена 1900. године добивши садашњи изглед. Озидана је од камена и прекривена плочом и звоником на преслицу и једним звоном. Око цркве се налазе гробље и некропола од 43 мрамора.

У Љубињу и и Попову још се препричава међу старијим становништвом легенда о Светом Василији као суровом праведнику. која се одиграла управо на Мишљену.

Василије је некада био свештеник на Мишљену, где тамошњи свијет оптужи његову рођаку да је незаконито занијела са калуђером. Једнога дана када је кренуо на службу, Василије сврати до рођаке и нареди јој да отргне шал око стомака и прекрије, да изгледа као трудна жена. Узе је под руку и прође кроз читаво село, док се народ иза капија и прозора злурадо подсмехивао јер су се раширене гласине показале тачним. Храм никада није био пунији него тог дана, кад Василије заврши службу Божју, нареди девојци да изађе пред олтар и да се скине гола. Ђевојка се појави у пуној љепоти коју само младост може да носи а Бог да створи. Народ занијеми све утихну и мук завлада Божјим храмом. Тад повика Василије: „ Да Бог да, да оно место препукло, ђе онај стајао, ко је први изнио и потворио.” Истог часа пуче грчка плоча и у земљу пропаде неки раде Михић.
Сломљена плоча и данас постоји.”

До данас су се на Мишљену очувала 43 стећка, преломљених има неколико, па не знамо за који од њих је везана ова легенда. Али неки од споменика су и даље лијепо очувани и плијене љепотом своје израде и украса.

Споменици су веома богато украшени, а од украса су најчешће хералдичке композиције штита и мача, сцене лова на јелене, поворке срна, кола и борбе пешака и коњаника, затим бордуре од повијене линије са тролистовима и од косих паралелних линија између две паралелне линије и мотиве розете, крста и полумесеца. На основу украса и типа надгробника, некропола се може датирати у време од краја 14. до 16. века.

Истраживања на Мишљену обављена су током 2011. године, а током истих извршено је чишћење, опис, фотографисање и мерење орнаментисаних споменика око цркве Светог Василија Острошког.

Око православне цркве, посвећене Светом Василију Острошком, која је обновљена 1900. године око које се налази и активно православно гробље (Самопјана, Будинчића и Ђордана), налази се некропола од 43 стећка. У овој некрополи евидентирано је 36 сандука, од којих је 11 украшено, 3 плоче од којих је једна украшена, 2 крста, оба украшена, један украшен слемењак и један украшен високи сандук. Сви стећци, са незнатним одступањима, оријентисани су правцем исток-запад. Проценат украшености некрополе износи 37%, што је изузетан проценат и за некрополе љубињског краја, где је Бешлагић на узорку од 633 тада позната споменика израчунао проценат украшености од 17% Украси који се срећу на Мишљену карактеристични су за овај део Херцеговине и на основу њих, као и на основу облика одређених споменика, може се претпоставити да је некропола била активна крајем 14, као и кроз 15. и 16. век.

Наша Херцеговина


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО