Емотивна порука вјеренице градоначелника Бијељине – “Поносна сам на тебе и срећна што те имам!”

Након што су се у јавности појавила подијељена мишљења и критике градоначелнику од стране скупштинске већине због посјете Француској и посљедњих активности Петровића, на друштвеној мрежи Фејсбук огласила се вјереница првог човјека Бијељине, докторка Јелена Цвејић. Она је, кроз емотивну поруку, поручила да Петровић не дијели народ, ради свој посао и поштује сваког човјека. У објави се осврнула на њихово заједничко путовање у Грчку од прије три године, током којег су заједно посјетили нека од најважнијих мјеста српске историје.
“Од чишћења спомен костурнице на Кајмакчалану до Сената у Паризу, од разговора са деда Ђорђем на Зејтинлику до разговора са Макроном у Француској, од паљења свећа на војничком гробљу у Битољу до полагања венаца на споменику краљу Петру Првом у Паризу, од поклоњења страдалим српским војницима у Удову до пријема у Јелисејској палати…

Те 2018.године када Љубе није ни знао да ће бити кандидат за градоначелника а камоли да ће на изборима 2020.године победити захваљући подршци народа, пошли смо уочи Митровданских задушница на једно прелепо путовање које смо сами организовали. Била је то симболична година, 100 година од пробоја Солунског фронта и завршетка Великог рата. Обзиром да смо претходно обишли најзначајнија ходочасничка места везана за Први светски рат (Мачков камен, Текериш, Враче брдо, Видо, Српска кућа на Крфу, Струганик…) договор је пао да морамо организовати успон на Кајмакчалан.

Новембар али време нас је послужило, никада нисмо имали проблем са временом на путовањима, увек смо се шалили- воли и Бог када смо заједно и путујемо па нам намести сунчане дане ?

Смислио је Љубе сваки детаљ, на путу ка Кајмакчалану свратили смо прво до Битоља, до војничког гробља, били смо срећни када смо видели колико је гробље добро одржавано, браћа Македонци очигледно добро брину о њему. Запалили свеће на гробљу, помолили се за душе страдалих и поклонили се сенима наших Див-јунака!

Следећи дан је био резервисан за успон на Кајмакчалан, са лакоћом смо стигли до врха, 2524 метара, смешно за планинаре и лако када знаш шта те горе чека. На врху црквица посвећена Светом Илији и спомен костурница наших хероја. У црквици иконе, крст часни и урна где се наводно налазило срце Арчибалда Рајса. Бије срце у грудима, осећај поноса те обузима, стојимо на земљи која је натопљена крвљу, стојимо пред највећим херојима који су све дали за родну груду, за слободу и бољи живот нас потомака.

Излазим из црквице, правим дивне фотографије, враћам се а Љубе чисти, пронашао је метлицу у црквици и мете под, не зна да га сликам… ? Гледам га и захваљујем се Богу што га имам и молим му се да га чува.

Наредни дан Солун, наравно Зејтинлик, наилазимо на деда Ђорђа а он као и увек најбољи домаћин и чувар, расположен за причу. Деда Ђорђе и Љубе се распричали, све су теме дотакли- живот Срба у Босни и Херцеговини за време Првог светског рата, о пуковнику Јосифу Чајку који је водио истрагу о логору у Араду где су за време рата одвођени босански Срби, о мајору Луковићу… Слушам их и не трепћем…?

При повратку застајемо у Удову, каже Љубе не смемо проћи а не запалити свеће у Удову.

У Удову се одиграо Валандовски покољ на Велики петак 1915.године, мучки на спавању је убијено око 300 српских војника, који су били тек регрутовани, деца, велики број рањених и оболелих од тифуса. Нападнути су мучки од стране бугарских снага.”

Потом се осврнула на скорије догађаје, али и одговорила на критике на Петровићев рачун које се често чују у јавности :

“Гледам последње слике из Париза, јавља се Љубе, пише, правим парелалу и јасно видим ширину, комплетну личност и мислим се у себи како је лепо имати овакву људску громаду поред себе.

Дрзну се неки људи да дирају у његово родољубље само зато јер не дели народ, поштује сваког човека, ради свој посао и залаже се за договор и мир. Само да видим да ли се ико од тих људи који критикују а пуна су им уста национализма може похвалити оваквим сликама, да ли је ико од њих крочио на сва ова света места, да ли му ико може стати на црту са знањем из области националне историје. Сигурна сам да не може.

Али сам исто тако сигурна да Љубе и када чисти костурницу и када хода црвеним тепихом у Сенату, и када разговара са деда Ђорђем, са Макроном и са сваким човеком са којим застане, понаша се исто, у свим ситуацијма и са свим људима је скромни Љубе али великог и храброг срца, чисте душе и искреног осмеха.

Имала сам потребу да ти овако јавно, тако да сви могу прочитати кажем: ПОНОСНА САМ НА ТЕБЕ ЉУБЕ И СРЕЋНА ШТО ТЕ ИМАМ КРАЈ СЕБЕ!”, написала је Др Јелена Цвејић.


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО