Био сам једном новембар и данас је пола мене све због једног капута све због једне жене

Миладин Шобић

Био сам једном новембар
као у буквару
кад сам је можда волио
као Живаго Лару

Био сам једном новембар
и данас је пола мене
све због једног капута
све због једне жене

Чит’о сам хороскоп ја због чега кад нит он зна
ваљда да каже ми он кад ћу се видјети с њом
јер био сам тад само неко
ко би се градом окрето за њом

Звао сам је Моника, ја и хармоника
знао касно у ноћ у студентску собицу доћ’
с мирисом далеког југа, писати писма дуга, њој
па се сјетим сад, па се сјетим сад

Да био сам једном новембар
као у буквару
тад сам је можда волио
као Живаго Лару

Био сам једном новембар
страга и одспреда
волећи њу сам постао влак
без возног реда

И све би остало тако, а градом је причао свако
о томе је чак знао све њен разред, ал’ она не
и преко доброга друга послах јој писма дуга, ја

Нек и она зна, нек она зна

Био сам једном новембар
и данас је пола мене
све због једног капута
све због једне жене

Био сам једном новембар
ја и новембар
био сам једном новембар
и данас је пола мене.