Дарко Окука из Берковића, аутомеханичар и заљубљеник у старе аутомобиле, одлучио се на несвакидашњи потез. Овај вриједни мајстор стару и запуштену Заставу 750, популарног Фићу, реконструирао је на помало необичан начин и тако му удахнуо сасвим нови живот.

Труд се на крају исплатио, од Фиће је настао кабриолет вриједан сваког дивљења. Дарко говори да је на ту идеју дошао давно, али је за почетак радова увијек нешто недостајал

Радио осам мјесеци
– Вриједно сам радио скоро осам мјесеци. Требало је уложити доста времена, труда, али и новца. Репарација ме је коштала скоро 4.000 марака, али ми није жао – појашњава нам Окука те додаје да је за Фићу, када се латио посла, могао добити педесетак марака, колико су му нудили трговци старим жељезом.

Но, сада му за његов симпатични кабриолет неки нуде осам хиљада КМ, а има и оних који би дали и више.

Док нам показује својих руку дјело Дарко напомиње да је Фићу новог купио његов отац давне 1975. године и да га је добро служио, док га је возио.

– Отац је њиме прешао стотине километара по макадаму па је, када сам га одлучио репарирати, био у доста лошем стању. Кренуо сам прво од пода и лимова, који су били највише оштећени. У њему је мотор од Yуге, снаге од 950 кубика. Није било лако наћи резервне дијелове, јер се аутомобил већ дуго не производи. Неке дијелове сам морао и сам направити, али ми је све представљало задовољство. Труд се исплатио и сада имам јединствен аутомобил, технички је исправан, а атестиран је у Чапљини – поносно истиче Окука.

Изазива пажњу
Гђе год да се појави са својим љубимцем, Дарко изазива пажњу и знатижељу. ”Када се негђе паркирам, људи се одмах окупе и почну ме запиткивати о аутомобилу. Има и оних који се желе сликати с Фићом” открива нам Окука.

Први југословенски Фићо произведен је 1955. по лиценци италијанског Фиата. У 30 година, колико је трајала производња, с линија “Заставе” у Крагујевцу изашло је 923.478 ових четвероточкаша, чији се посљедњи произведени примјерак чува у “Заставином” музеју.

Аваз