Кад год су нека озбиљна питања пред народом, Милорад Додик (иако, слутећи крај, погубљен, сатјеран у ћошак као рањена звијер, али не и толико глуп и политички наиван како многи мисле) хвата опозицију и комплетну јавност на исти фазон:

Почне да прави неки циркус и, аутоматски, наш народ, заиста жељан ријалитија и циркуса у свеопштој духовној и моралној кризи и биједи нашег вијека заборавља на сва суштинска питања и проблеме.

Нико више и не мисли, по систему „сваког чуда три дана доста“: о кисеонику, сулудим квазинационалним потезима, огромним поскупљењима уља и свих намирница, бензина…

Од муке и проблема народу је изгледа остало само да све окреће на спрдњу и бар мало развесели тужну свакодневицу. И док народ „удара бригу на весеље“, опозиција би бар требало да утиче на јавно мњење и да се бави кључним животним питањима, понуди народу рјешење свих економских и националних питања, а не да се „спушта на Додиков терен“, јер ће их он на том терену сигурно побиједити, као и досад.

Опозиција, по мом скромном мишљењу, треба да „агресивно“ тражи одговоре на суштинска питања и проблеме, јер Република Српска неће пропасти због свирања хармонике (иако се гнушам јефтиног популизма као и сви), него безочног криминала и економског краха.

И највећи идолопоклоници његовог лика и дјела након многобројних афера, антисрпских потеза, вршљања НАТО трупа, прозрели су да он није никакав патриота и Србин, него бескрупулозни макијавелиста и зато се не треба бавити његовим циркуским представама и прљати у блату у које хоће да увуче цијели народ.

Али, невјероватна је чињеница (хтјели ми то признати или не) колико јавност налази насладу у оваквим стварима и учествује у свеопштем политичком циркусу који Додик намеће као главна „мечка у циркусу“, а иза сцене као да одзвања Гогољево катарзично са краја „Ревизора“:

„Чему се смијете? –Себи се смијете!“

Бојан Милићевић/Леутар.нет