Раде Црногорац: Што им у Гацку, нема ни у сну!

Споменик Сави Владиславићу у Гацку/ Фото: Херцеговина промо

Приредио: Раде Црногорац

„Гацко је једно од најживљих подручја наше српске поезије, и крај који је пуно урадио за изградњу наше гусларске и устаничке психологије. Гацко није само један град, него један велики предео; а град Гатачки се зове Метохија, за разлику од целе оне покрајине. На гатачкој висоравни сусрећу се главни старински путови. (…) Овим путовима је вековима ишла и велика дубровачка трговина за Србију, и даље за остале балканске земље.

Гацко и Дробњак су дакле историјска насеља одакле су потекла највећа српска епска и културна имена. Уосталом, од Дурмитора, на стотину ваздушних километара унаоколо, то је расадник свих српских стремљења, ковница језика, извор поезије, и школа српског витештва и чојства. Дурмитор је, према томе, центар српске главне моралне сфере, наш Олимп.“

  Јован Дучић – „Гроф Сава Владиславић“

Што има у Гацку, нема ни у сну

Што има у Гацку – нема ни у сну
Кад се сви снови у тренутак згусну
Нису ни близу немјерљиве тачке
У којој кључају мисли гатачке
Није ова тачка крај реченице
У књизи јада на рубу странице
Она је само почетак слова
Које се увијек пише изнова
Да траг остане наше постојбине
У рукописима српске судбине
Крвљу смо судбини плаћали данак
И изговарали:Браћо, устанак!
Кажу путници, писци, пролазници
Да су Гачани добри говорници
И кад су љути, пргави и дрски
Гачани најљепше говоре српски
И говоре док се језик не умори
Како ће оружје да проговори
Како ће опет умјесто језика
Грмјети старе пушке устаника
Још није свака пушка пребројана
Бројте овако: Стојан до Стојана
Поп до Милорада и до Богдана
И сви Гачани до данашњег дана
Зашто су пали ако њине сјени
Нису ритам срца и теби и мени
Које се за бој пјесмом припрема
Јер Гацко поље ниђе лада нема
Ломе се забрђа херцеговачка
Поново куцају срца гатачка
Будни, у мраку, чекамо уранак
И глас: Устајте, браћо, устанак!

Раде Црногорац

Испод сваке фотографије, налази се кратак опис. Овим именима свакако морамо придружити многе друге знамените Гачане, попут др Стефана Гутовића ( првог црногорског зубног љекара и дјечијег пулмолога), др Новице Петковог Ковачевића ( првог црногорског санитетског официра и првог писца медицинских списа у ондашњој Црној Гори) јунака Вула Авдаловића, др Ђока Слијепчевића (историчара СПЦ), Риста Грђића (главног секретара Светог Архијерејског Синода СПЦ) , историчара Сава Скока, психијатра др Веселина Савића, проф.др Радмила Рончевића, философа Алексе Бухе (министра у Влади Републике Српске и универзитетског професора) и многих других.

гроф Сава Владиславић

Гроф Сава Владиславић (Јасеник код Гацка, 1669 – Санкт Петербург 1738), савјетник руског цара Петра Великог, дипломата у служби Руске империје, путописац, полиглота и добротвор.

Тешан Подруговић

Тешан Подруговић (Казанци код Гацка, 1783 – 1815), српски народни пјевач.

Војвода поп Богдан Зимоњић

Војвода поп Богдан Зимоњић (Гарева код Гацка, 1813. — Пусто Поље код Гацка 1909.) , гатачки војвода и устанички вођа, црногорски сенатор и српски јунак.

Стојан Ковачевић (Срђевићи код Гацка, 1821 – Никшић, 1911), српски јунак, народни војвода, хајдучки харамбаша, устанички вођа и најчувенији херцеговачки витез свог времена.

Васиљ Грђић

Васиљ Грђић (1875. Гацко – 1934. Београд), истакнути српски национални, културни и политички радник, уредник више листова, генерални секретар СПКД „Просвјета“, члан „Народове групе“, посланик у Босанском сабору, првооптужени на Бањалучком велеиздајничком процесу, осуђен на смрт вјешањем и помилован након интервенције шпанског краља; доцније, народни посланик у Скупштини Краљевине СХС.

Свети Петар Зимоњић

Свети Петар Зимоњић ( Грахово, 1866 – Јасеновац, 1941), митрополит захумско-херцеговачки (1903-1920) и митрополит дабро-босански (1920-1941), најмлађи син гатачког војводе Богдана Зимоњића. Одбио је позив да пређе у Србију, остао уз своју паству у Сарајеву, гдје су га усташе ухапсиле а потом спровеле у Јасеновац и након великих мучења, према извјесним свједочанствима, његово тијело је бачено у ужарену пећ за печење цигле. Одлуком САС СПЦ, проглашен је за свештеномученика 1998.године. Српска православна црква га прославља 17.септембра

Перо Слијепчевић

Перо Слијепчевић ( Самобор код Гацка, 12. јун 1888 — Београд, 13. децембар 1964), српски књижевни историчар, један од највећих германиста у српској историји, професор универзитета, значајни есејиста и национални радник, добровољац у црногорској војсци током балканских ратова и активни заступник српске владе у емиграцији током Првог свјетског рата; шеф Катедре за германистику на Филозофском факултету у Београду.

Гојко Грђић

Гојко Грђић (1907-1979), српски економиста и статистичар; доктор економских наука, редовни професор и декан Економског факултета у Београду, утемељивач Југословенског статистичког друштва и члан Међународног статистичког института.

Капетан Милорад Поповић

Капетан Милорад Поповић (Гацко, 1913 — Лијевча поље, 6. април 1945), коњички поручник у Краљевог гарди и командант Невесињског корпуса ЈВуО. Одликован Орденом Белог орла са мачевима и Орденом Карађорђеве звезде.

Војвода поп Радојица Перишић

Војвода поп Радојица Перишић (Казанци, 1906 — Лијевча поље, 1945), српски свештеник, војвода ЈВуО, вођа Шестојунског устанка 1941.у Гацку, првог устанка против окупатора у поробљеној Југославији, а доцније командант Мостарске и Голијске бригаде у склопу Невесињског корпуса.

Отац Лазар Острошки (Аџић)

Отац Лазар Острошки (световно име Милко Аџић; Кокорина, код Гацка, 29. јул 1948 — Београд, 6. децембар 2000) православни архимандрит и игуман острошки. Након његовог упокојења, митрополит Амфилохије је изјавио: „На видику немамо таквог човјека. Нико га не може замијенити.“

Никола Милошевић

Никола Милошевић (Сарајево, 17. април 1929 — Београд, 24. јануар 2007) је био српски филозоф, теоретичар књижевности, писац и политичар, академик САНУ, лидер Српске либералне странке и син угледног гатачког љекара др Ђорђа Милошевића.


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО