„Све је данас лако доступно, отворено, а људи и даље дозвољавају да буду јахани“, говорио је Небојша Глоговац у једном од посљедњих интервјуа.

Један од омиљених глумаца на нашим просторима изговорио је мноштво реченица које би натјерале људе да се замисле.

Неке од њих прочитајте у наставку текста.

О животу

„Живот је као оловка, сваког дана је све краћи. Потрудите се да нешто лепо нацртате док га још има“.

Од чега је саткана људска душа?

„Душа је све оно што нас вуче ка љубави, идеалима, доброти, човекољубљу, емпатији. Људска душа је нека промисао, космичка сила у нама која нас чини ближим Богу и разликује нас од животиња и чини нас вишим бићима“.

Да ли сте се икада осетили беспомоћно?

„Како да не? То су фазе када мислиш да је тешко даље и да немаш снаге, али из тога се човек диже. Ту се и види људска снага, јер ‘на муци се познају јунаци’. Беспомоћност нас чини јачим, јер тад из себе извлачиш све силе да се уздигнеш и наставиш даље“.

Рађа ли се човјек са емпатијом?

„Верујем да се рађа, јер то је насушна људска потреба. Али, уколико животне околности, родитељски дом не пружају подршку човекољубљу, онда младо људско биће почиње то осећање да трансформише у бес, мржњу, или самољубље. Деца која нису мажена, немају загрљаја и љубави много више пате и веће психичке последице имају него деца која имају мало хране и одрастају у сиромашним околностима“.

О моралним вриједностима

„Утисак је да је данашњи свет тотално комерцијализован и да је нека спољна љуштура најважнија. Вредности које су неисплативе и које не могу новцем да се купе су склоњене. Новац је постао комплетна логика људског понашања и деловања, што је страшно. С друге стране, остаје потреба за вредностима, али тај раскорак, бојим се да ће негде дубоко да боли људе и да због тога долази до гомиле несугласица и проблема“.

О показивању осјећања

„Немогуће је увек показати осећања у пуном интензитету као што је немогуће говорити само истину, јер би то био врло брз пут ка лудилу или изгнанству. Када бих одлучио да будем искључиво духовно биће и да се осамим у неком манастиру тада бих могао много лакше да говорим стално истину. Али, и таква истина мора да се прилагоди некоме, јер да би вас разумео морате му то рећи на начин који он може да прихвати, тако да све то има гомилу нијанси“.

Да ли се човек са годинама више враћа коренима?

„Ја сам Херцеговац сто посто, мајка је из Невесиња од Самарџија, баба од Васиљевића, Глоговци из Драмишева код Невесиња. Родио сам се у Требињу, живео тамо шест година и у мом пореклу нема мрље. Зато ако немаш то у себи немаш где ни да се враћаш. Што смо старији, просто имамо више могућности за то. Од 20-те до 40-те установљаваш се као човек. То је период стицања, формирања породице, стварања порода. Након тога се јавља потреба за извором и кад год могу са радошћу идем у Херцеговину“.

Каква би требало да буде идеална жена?

„Како ја нисам идеалан, не очекујем ни савршену жену, нити то постоји. Добра је она која се уклапа у твоје предности и мане, када једно друго попуњавате и допуњавате и као планинари једно друго вучете уз уже и правите заједницу од та два крња објекта, какви смо ми људи. Свако од нас је помало крњи, понегде много јак, понегде слаб и прихватити једно друго са свим манама и врлинама може да буде близу идеалног“.

Шта је бити или не бити данашњег времена?

„Деловати или не деловати; бунити се, борити се за своја права, разоткривати преваре, не пристајати на систем… или обрнуто, тј. не бити“.

(луфтика.рс)