Никола Пејаковић Коља у ексклузивном интервјуу за МОНДО говорио је о пороцима, Јосипу Брозу Титу, ратовима, страдању, породици…

/Разговарао и написао: Петар Латиновић/Мондо.рс/

Никола Пејаковић Коља – редитељ, глумац, сценариста, музичар… Живи доказ да кад Бог ријеши некоме да удијели таленат, он то ради веома дарежљиво.

Са Кољом смо причали о православљу, искушењима, пороцима, вјери, Богу, али и о музици, Гранду, “Задрузи”.

И прво питање о том таленту датом од Бога – јесте ли увијек били свесни одговорности и терета који тај таленат носи?

Нисам. Управо тај, неодговарајући однос према даровима ме је довео у стање пада. Кад ти Бог да таленте, а ти се према њима односиш како не треба, онда завршиш у јарку, благодат се повуче, дарови нестану…

Прича о Богу, о вјери, цркви, религији је у овој земљи скрајнуто за вријеме владавине Јосипа Броза Тита. Шта памтите из тог времена?

Прва ријеч која ми пада сада на памет је заблуда; лаж, превара. Они су мене лагали. Међутим, Срби су саучесници, ми смо се Бога одрекли када смо слоган – Бог чува Србе промијенили у Бог чува Југославију. Па смо то ставили на онај динар, сјећаш се… Кад своју отаџбину замијениш неком другом, проливену крв своје браће багателишеш и не поштујеш оно за шта су се они борили и гинули ( нису сигурно за Југославију, већ за Србију), добијеш 60 година тога што добијеш. Требаће три генерације да то ишчили, да та болест нестане.

Деведесете су онда логичан слијед?

Апсолутно. Ми смо посљедњи остали да бранимо и своју и туђу заблуду. И шта имамо данас, шта је дошло као наплата? Да смо геноцидан народ, да смо најгори… То се, пријатељу, дешава када удариш на Бога. Духовни закони су једини закони који раде. Нема адвоката који ту може да те извуче ако си крив.

Скупо смо платили ту цијену деведесетих, мислим на све оне који су чинили некадашњу СФРЈ. Наравно свако ће рећи да је баш он страдао највише…

Свако има своју истину, али ја сада говорим као Србин. Ми смо заиста бомбардовани од тог свијета, па смо заслужили да, кад се те ствари буду стављале на сто, да кажемо – е ми смо били против ових изрода, они су нас убијали. Али, то није довољно, морамо бити на страни Истине. Та количина лажи која је изручена на Србе је огромна. Али и количина глупости којом су Срби водили политику и ратове, била је велика. Ти си имао невјернике који су под српским барјаком ишли и ратовали. Ако си Србин и православне вјере, ти нећеш убијати жене и дјецу. Ниси полудио.

Али ако си до јуче био задојен крвавом, црвеном, безбожничком идеологијом, а немаш православни темељ, немаш вјеру дједова у срцу, твоје ратовање је узалудно и опасно; без Бога и без милости идеш у крвави грађански рат, а то је опасно. И по тебе и по твоју отаџбину.

Има она реченица у “Лепим селима” – Кажу да рат у човјеку буди оно најгоре и оно најбоље. Јесу ли ратне године донијеле ишта добро?

Ником нормалном није до рата. Далеко му лијепа кућа. Да Бог да, да више рата не буде.

Данас имам утисак да се многи праве паметни тврдећи да су деведесете могле да се предвиде. Јесу ли заиста могле?

Потурају нам сада неке планове ( ЦИА и БНД и осталих сличних организација) за распад Југославије. Сигурно је постојао неки план, али ми се чини да Запад комуницира са нама по принципу, као као кад живиш у неком стану а неко други плаћа тај стан. И онда он дође и шета се по том стану, ти не можеш да му забраниш, јер је то он платио. Тако се они понашају, као да су они финансирали читаву игранку и око прве и око друге Југославије. И сад, оно што су створили – разбијају… И шта им можеш… Ми смо вам давали кредите да опстанете и живите, сад све то узимамо назад. Неки су знали да слиједи фрка, да ће бити рата, сто посто. Неки моји пријатељи су већ 1990. отишли из земље, јер су им родитељи били у савезној полицији, па су знали или осјетили да се нешто гадно спрема.

Али доста људи сматра да је супер идеја о обнови некаквог југословенства.

За Србе и српски народ, нема ништа опасније од тог повампиреног лажног братства. Али, нека буде како народ хоће, само прво – вратите отето, повуците лажи, изађите из београдских станова које су ваше деде отеле предратној господи, вратите паре, земљу, суочите се злочинима ваших предака и – све може. Буди Југословен, али испиши се из српског рода. Тешко ће бити, затрован је народ, идеолошки збуњен. Не зна ко му је деда, а ко прадеда, отуђили се од земље, од њиве, од себе. А да не говорим о овим другим народима који су у бившој Југи добили додатну порцију лажи – да су народи, да су нације, да су ово или оно, па сад сами пишу неку своју историју, праве своје хероје, измишљају свој језик, имају неке своје филмове, о својим биткама, побједама и трагедијама…

ИЗВОР: МОНДО/УРОШ АРСИЋ