Богату докторску каријеру је уништио када је од политике направио своје ново занимање и у народу посејао семе страха, али њега није брига, он и даље тера по свом.

Сви пацијенти могу да скоче кроз прозор УКЦ-а а све труднице здраве да уђу у исту установу а изађу у сандуку, ни за ово га није брига, он себе и даље сматра за најбољег генералног директора Универзитетског клиничког центра Републике Српске у историји.

Он се јуче дичи како се на једној планини скупило више хиљада људи који су уз пиће и печење мало и запевали.
А већ сутра ће вас нападати како баш ви не поштујете некакве мере и како сте неодговорни.
Своје колеге ће уцењивати послом ако не приме ?, а вама ће препоручити да од септембра деци уз одело пеглате и маску.

Исту ону маску коју он ставља само кад му се нареди, а маска мора да се скине кад се врућа јагњетина залива хладним пивом и из свог грла пева песма која лечи најопакију болест данашњице:
„…мртав пијан легнеш жив и здрав се будиш, бубрези ће прорадити, неће бити песка, сваку болест лечи, брате, арија небеска.“

Одјекивали су ови хитови Козаром, планином омеђеном са 5 река, сва њихова вода не може да сапере бесмисао ситуације у којој се наш збуњени народ нашао.
Питају се, ко се то игра са њима и како неки могу све а неки не могу ништа…

Ако су у Републици Српској дозвољена јавна окупљања до 120 особа, а дотични господин се сам похвали да је био на месту са 14.000 људи, онда је дужан одговоре на 13.880 питања.
Одговоре на та питања нећемо добити а већ ће се наметнути нова…

Септембар се ближи а родитељи не знају да ли деци да купују књиге или телевизор, једно је сигурно, маске ће им свакако требати.
Њихова луткарска игра надвлачења и мерења до које границе могу са народом да иду, се наставља.

Дакле, није до њих већ до народа кога само мало треба притиснути да осети немоћ.
Ако у још једну јесен уђемо прихватајући разна затварања и маске на дечијим лицима у школским клупама, сами треба да обезбедимо довољно канапа и чвор мртви одмах направимо, како би било сигурно и брзо дављење.
Све што они нуде своди се на самоубиство као алтернативу.

Силвана Марић, старлетизованог изгледа а опет медицински радник савременог кова, фотографишући се редом са виђенијим финкционерима на Козари, урадила је велику ствар.
Преплавила је јавност са овим фотографијама и када неко од њих помене било какве мере, исте слике им треба набити на нос.

Силвана је доказ да данас јести јагњетину и певати на сав глас могу само одабрани, већини остаје да по ко зна који пут сагну главу и под маскама тихо певуше:

„Ој Козаро не треба ти кише, хероји те пивом натопише.“

Пише: Деан РС