Нема слика и снимака из дрона, јер би показали општи дебакл, РТРС и АТВ су покушали нашминкати кадровима и „тоталима“, али сваком је јасно да није била ни трећина од 14.107 окупљених, како је лажно устврдио очајни Додик.

– Много је сличности са Чаушескуом, јер је Додик доживио сличан потоп и дебакл на Козари упркос великој мобилизацији цјелокупног чланства. Иако су аутобуси на силу доведених чланова СНСД-а стигли из свих крајева Републике Српске, од Требиња, Зворника, Фоче, Бијељине до Приједора и Новог Града, једва да се окупило 5.000, максимално 6.000 људи.

Ако се трудио да шири оптимизам и одаје утисак сигурности и самопоуздања, галама, говор тијела, неартикулисани крикови, неповезано причање без икаквог смисла и говор који није имао никакву поруку нити тежину, добром посматрачу јасно показује да се ради о уплашеном тиранину који губи контролу и тло под ногама јер је свјестан да се приближава крај, да су све карте одигране, да блефирања, обећања, лажи и подвале више не пролазе и да ничим не може преокренути изгубљену ситуацију.

Додик је морао да крикне и сам почне скандирати – СНСД, СНСД – не би ли пробудио успавану аморфну масу, чуо неку повратну реакцију неколицине својих присталица.

Испод части је коментарисати срамни Додиков говор у коме се брутално ругао својим грађанима које је протјерао у свијет и који раде напорне послове како би преживјели, те лицемјерно причао како он и његова породица неће да оду јер им је овдје лијепо. Бесрамник се ругао и демобилисаним борцима, које је понизио горе од непријатеља и окупатора, те пријетио својим директорима али и народу и политичким противницима, да ће морати да свирају по његовим нотама. Без претјеривања, Додик дјелује као потпуно неуравнотежена и неурачунљиба особа, а подсвјесно причање о опасностима друштвених мрежа показује да је свјестан опасности да РТРС и АТВ не могу изнијети терет и да су улагања силних новаца узалудна.

Иако се трудио да шири оптимизам и одаје утисак сигурности и самопоуздања, галама, говор тијела, неартикулисани крикови, неповезано причање без икаквог смисла и говор који није имао никакву поруку нити тежину, добром посматрачу јасно показује да се ради о уплашеном тирјанину који губи контролу и тло под ногама јер је свјестан да се приближава крај, да су све карте одигране, да блефирања, обећања, лажи и подвале више не пролазе и да ничим не може преокренути изгубљену ситуацију.

Додик је морао да крикне и сам почне скандирати СНСД, СНСД, не би ли пробудио успавану аморфну масу, чуо неку повратну реакцију неколицине својих присталица. Како сам и предвидио, на крају је запјевао, ал’ све ме подсјећа на Лабудову пјесму очајника.

Испод части је коментарисати срамни Додиков говор у коме се брутално ругао својим грађанима које је протјерао у свијет и који раде напорне послове како би преживјели, те лицемјерно причао како он и његова породица неће да оду јер им је овђе лијепо. Бесрамник се ругао и демобилисаним борцима, које је понизио горе од непријатеља и окупатора, те пријетио својим директорима али и народу и политичким противницима, да ће морати да свирају по његовим нотама. Без претјеривања, Додик дјелује као потпуно неуравнотежена и неурачунљиба особа, а подсвјесно причање о опасностима друштвених мрежа показује да је свјестан опасности да РТРС и АТВ не могу изнијети терет и да су улагања силних новаца узалудна.

ГОТОВ(О) ЈЕ!

Више него икад, увјерен сам да нема ни теоретске шансе, упркос милионима, притисцима и уцјенама, да Додик и СНСД преокрену ситуацију. Скуп на Козари још је већи дебакл него петиција, пише, између осталог, на свом блогу Небојша Вукановић.

Nebojsavukanovic.info