Отимају нам дједовину

Између 100.000 и 120.000 Срба који тренутно живе и раде у дијаспори, а до рата су живјели у Федерацији БиХ, пријети да остану без своје дједовине. Уколико би се рачунала минимална цијена од само два евра по квадрату, Србима би на овај начин било отето чак 16 милијарди евра!
Овај алармантан податак за “Вести” износи предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.

– Према попису из 1991. године на простору Федерације је живело 541.000 Срба и чак 32 одсто земље је припадало Србима. Данас их је у Федерацији тек око 55.000, а најмање 400.000 има озбиљних проблема да заштити своја права, а посебно када је реч о заштити имовине јер на основу члана 58 Закона о стварним правима ФБиХ сви који користе дуже од 20 година туђу имовину остварују право власништва над том земљом. Нажалост, много Срба, посебно оних у дијаспори о овоме појма нема и највероватније ће остати без своје дедовине – истиче Радановић.

Како би се то спречило Република Српска од септембра започиње велику акцију упознавања своје дијаспоре о могућностима да заштите своја права. Истовремено, у ову акцију се укључила и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону МСП Србије. – Српска ће ову акцију покренути преко својих Представништава, али њих је свега десетак и за ширу акцију нам треба помоћ Србије, односно Управе за дијаспору која има далеко више могућности да се обавести што више наших земљака у иностранству – каже Радановић.

Он објашњава да је ситуација већ у овом тренутку крајње алармантна и као пример наводи ситуацију у Средњебосанском Кантону и Доњем Вакуфу који је до рата био готово етнички чисто српски, а данас је у њему словом и бројом – десетак Срба.

– Највећи проблем је што се највећи део земљишта у овој општини службено води или као “ненасељено” или су га заузели муслимани. Према новом закону, сви који су нелегално користили српску земљу на крају ће је легално преузети.

На жалост, на територији Федерације је 163 насеља који су према попису из 2013. године била потпуно празна, а претходно су била чисто српске средине. Када овоме додате податак да су у многим срединама у Федерацији Срби чини 20, 30 или 40 одсто становништва, а данас их уопште нема, тада ће вам бити јасна размера отимачине која ће уследити – поручује Радановић.

О овом проблему, крајем јуна је у Београду одржан састанак са Арно Гујоном, директором Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону МСП Србије. Гујон је најавио да од септембра креће кампања за заштиту имовинских права Срба из Федерације БиХ.

– Желимо да то подигнемо на што виши ниво зато што се под изговором усклађивања земљишних књига врши се нека врста отимања имовине која припада српском народу. Проблеми Срба у региону су многобројни, дискриминација, говор мржње, отимање кућа, напади – истакао је Гујон.

Канцеларије за правну помоћ
Ђорђе Радановић апелује на све Србе који су до рата живели у Федерацији да се јаве у неку од Канцеларија за стручну правну помоћ.

– Реч је о бесплатној правној помоћи грађанима у оквиру РУГИПП-а. Те Канцеларије су отворене у Бањалуци, Бијељини, Мркоњић Граду, Невесињу, Источном Сарајеву и Зворнику.

Такође, грађани могу да се јаве и било којој подружној јединици Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) где ће оставити податке, а контактираће их неко од правника који се бави заштитом имовинских права лица из ФБиХ – појаснио је Радановић.

Нетранспарентност
Радановић објашњава да је хармонизација земљишних књига и катастара у ФБиХ почела 2014, а да се одбија потпуно нетранспарентно што је и највећа опасност по све оне Србе који су у дијаспори.

– Једна евиденција поседа се води у катастру у коме су заведени поседници земље, а друга је евиденција земљишних књига која се обавља у општинским судовима у Федерацији. Међутим, хармонизација те две евиденције је потпуно нетранспарентна.

Наиме, приликом успостављања и замене земљишних књига у ФБиХ објављује се оглас у службеном листу Федерације и оглас у два дневна листа, један дневни лист из Сарајева други дневни лист из Мостара.

Како ће неко ко живи у Немачкој или Аустралији да то сазна – пита Радановић и додаје да је додатни апсурд што у члану 71. Закона о земљишним књигама ФБиХ стоји да ће “суд обавестити све њему познате особе које имају правни интерес на некретнину”.

– Међутим, у пракси, нико никада није добио тај писмени позив – истиче Радановић.

Извор: vesti-оnline.com