Остало Косово пусто, само Херцеговка баба Смиља (86) у њему.

Да се прича и приповеда док је задњег Србина: Kако је храбра баба Смиља (86) остала у великој муци једина Српкиња у селу Доња Плешина на Косову

Ово је прича о Херцеговки баба Смиљи Бајчетић која је после 1999. остала једина Српкиња у селу близу Урошевца.Од тада до данас претрпела је разна пљачкања, мучења и вређања од стране Албанаца. Међутим, ништа је није спречило да остане у својој очевини.
Преносимо вам део приче о баба Смиљи са портала СлободнаХерцеговина

…Оба свјетска рата носила су са собом и прогон херцеговачких колониста са Косова и Метохије. Но они су се упорно насељавали. Запамћено је да су се три пута враћали и почињали све са згаришта.

Послије Другог свјетског рата комунисти су законом забранили повратак избјеглог српског народу на Косово и Метохију. Партијаши црвене куге, најзлогласнијег усуда кога су Срби икада задобили, населиће на питома српска имања Шиптаре из албанских врлети.

Бајчетићи из Мириловића претрајали су у Доњој Плешини, издржали су и чекић и наковањ комунистичког затирања. Смиљина браћа и сестре су се поженили и поудале, скућили се и раселили по Србији. Она се није удавала, остала је на очевини.

Ту ју је затекао и 9. јун 1999. када је потписан Кумановски споразум СРЈ-НАТО о повлачењу српске војне технике и људства са Косова и Метохије. Остала је сама у селу, нико је и није обавјестио да је Србија потписала уговор о окупацији КиМ.

А и да су је обавјестили не би никуда пошла. Како каже, нема она куда са земље гдје је цио свој вијек трајала и сагледала.
Бака Смиља Бајчетић (86 година) до данас је једина Српкиња у селу Доња Плешина, у општини Урошевац, која је остала на својој очевини. Не жели напустити српско Косово!

Има она код кога поћи у Београд, али не жели, не може, нема мира у томе.
Преживјела је свакојаке муке од Шиптара, псовали су је, пријетили јој, крали имовину, 2008.г. један комшија Шиптар ју је претукао и отео јој око 1000 евра које је добила од породице за обнову куће. Телефон су јој злоупотријебили па је због високог рачуна морала отказати телефонски уговор.
Све је то претрпила ова старица од 1999. г. до данас.
Живи од 45 евра социјалне помоћи, храном су јој помагали војници страних мисија на КиМ, обилази је и једна докторка Славица Чанковић. Живи за тај дан када јој Славица долази.

2010. године обновљена Српска драма Народног позоришта у Приштини са представом „Не очајавајте никад“, иначе Нушићевим комадом, обишла је сва српска села и градове КиМ. У Урошевцу, у селу Доња Плешина, цијели ансамбл играо је представу само за баку Смиљу испред њене камене куће. Глумци су тада изјавили да су доживјели сами смисао свога позива играјући за осмијех ове српске старице. Бака Смиља им је подијелила љешнике из своје баште, радосна што је њено двориште опет испуњено.

Бака Смиља са глумцима, извор: slobodnahercegovina.com

Каже, од скора је ни шиптарска дјеца не псују. Нема ко ријеч да јој поклони. Купује намирнице у шиптарској продавници на српском језику. Њихов језик никад није ни учила. Услуже је. Земљу је дала двојици Шиптара да је раде, да бар у трње не зараста. Нико је сад не дира. Остало Косово пусто, само она Српкиња у њему.

Ових дана бака Смиља Бајчетић налази се у болници у Грачаници због мање хируршке интервенције на нози. Послије отпуста из болнице враћа се кући и земљи у Урошевац.
Распитујући се за њено здравље, позвао сам њеног сестрића и рекао му да ће Слободна Херцеговина објавити текст о овој чудесној Српкињи, Косовки, Херцеговки.
Каже ми добри човјек гласом празнине: – Коме ће ти текст, кога то више и занима!

– Нека га! – велим му. – Продали су Срби све што је свето, продаће и жртву Смиље Бајчетића. Али нек` остане помен у времену да је једна Српкиња родом из Херцеговине остала велика у муци и претрајала на страшном Косову!

Нек` се прича и приповиједа док је људи и задњег Србина.

Горан Лучић/Слободна Херцеговина


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО