Српски краљ Стефан Дечански је на данашњи дан, 28. јула 1330. године, потукао војску бугарског цара Михајла Шишмана.

Битка код Велбужда почела је у суботу, 28. јула 1330, у 7 сати изјутра, између трупа краљевине Србије предвођених краљем Стефаном и његовим сином младим Душаном (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) с једне и трупа царевине Бугарске предвођених царем Михајлом III Шишманом с друге.

Повод за битку био је покушај краља Стефана да предупреди спајање бугарске војске с византијском и њихов заједнички напад на Србију, а окончала се погибијом Михајла Шишмана и потпуним поразом бугарских снага, у коме се посебно истакао млади краљ и престолонаследник Душан. Директне последица битке била су мања територијална проширења Србије (добијање Ниша и постављање малолетног Стефановог сестрића Јована Стефана на бугарски престо, али су њене дугорочне последице биле далеко значајније.

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, где се српски краљ причестио пред битку и, касније, сахранио бугарског цара

Њоме је у самом зачетку уништен византијско-бугарски савез уперен против Србије, пошто је византијски цар Андроник III своју војску, коју је требало да споји са бугарском, након вести о њеном поразу, окренуо на другу страну и напао обезглављену Бугарску. Србија је након битке постала најмоћнија сила на Балканском полуострву и био јој је отворен пут ка освајању целокупне Македоније.