Извукао двоје дјеце из СИГУРНЕ СМРТИ и удавио се: Породица малишана чије је животе Драган спасио вратила му срамно.

Хероји нису особе са супермоћима, немају плашт и не чекају знак на небу да би ступили у акцију. Обично су ту у правом тренутку и реагују по цијену сопственог живота, давајући нам најбољи опис ријечи „човјек“.
Такав примјер својим херојским чином, дао нам је Драган Циган, син, муж и отац, који је прије 14 година, да би спасио два млада живота од седам и девет година, изгубио свој. Ово је прича о њему.

Када је 23. јула 2007. године, Драган Циган (32) родом из мјеста Бранешци, Република Српска, а који је у регији Венето био на привременом раду, видио двоје дјеце како се даве на ушћу Јадранског мора и ријеке Кортелезо, није два пута размишљао шта је потребно да уради. Ускочио је у воду само са једним циљем – спасити малишане од сигурне смрти.

На плажи је владао мук, само је један човјек знао шта мора да се учни

Чињеница да је сам био непливач, није га спријечила у томе. У борби са помахниталим вировима и касније, морском дубином и таласима, Драган који је у том заустављеном тренутку имао 32. године, отишао је као херој чије име је златним словима уписано у историји града Језоло.

Према свејдочењима присутних, чак и родитељи малишана, италијанска породица Бјанко, били су скамењени и нијеми посматрачи агоније која се одвијала у помахниталој води. Сви сем Драгана, супруга Дијане и оца Милице и Марије, који је у тренутку дављења малишана дријемао на плажи, како је касније рекла његова сестра Зорица за италијанске и српске медије.

Потрага за његовим тијелом трајала је 30 сати
Када је схватио о чему се ради, Драган је ускочио у воду и кренуо према дјечацима које је ријека носила све дубље, ка мору. Успио је да дође до њих, успио је и да их довуче до обале, прво једног, а, затим и другог. На обали је добио помоћ у виду колеге са посла, Рахида из Марока, који је кобног дана са Драганом и његовом сестром био на плажи.

Пронађен послије 30 сати потраге
Међутим, ту је већ изгубио снагу, а на плажи није било хероја попут њега. Ријечни вирови су га вукли све дубље и дубље. Док је његова сестра Зорица викала и тражила помоћ, сви су нијемо гледали у воду и пратили како губи битку за свој живот.

За Драгана није било спаса. Након 30 сати потраге, његово беживотно тијело је пронађено наредног јутра у оближњој лагуни Морт.

Драган Циган је са нестанком у вировима ријеке Кортелезо и Јадранског мора, ушао у легедну. Читава Италиија је знала његово име. Постхумно је одликован од стране тадашњег премијера Ђорђа Наполитана највишим италијанским цивилним признањем “Златним орденом части” и “Споменицом за незапамћено херојство и хумано ђело”. У Језолу је добио и улицу са својим именом ” Страда Драган Циган” , његова породица је добила стан од групација грађевинских предузећа “Унион Лаворо” уз новчану помоћ општине Венето гдје је Драган становао, радио и гдје је окончао живот. Такође, кћеркама су додјељене стипендије за школовање.

Почаст од италијанских политичара
– Драган нам је одржао лекцију из живота, лекцију коју сви треба да имају на уму прије него што крену у демагошке кампање против имиграната – казао је 2009 године Паоло Фереро, тадашњи министар социјалне солидарности.

Заправо, Драгану су одали почаст сви, сем оних који су можда то требали први да учине, породица Бјанко, чију дјецу је Драган и спасио.

Наиме, према ријечима очевидаца, исповијести његове сестре и писању италијаснке штампе, чим је Драган извадио малишане на обалу, родитељи, породица Бјанко, узели су малишане и без да сачекају да виде шта се дешава са човјеком који им је спасио дјецу, почели да бјеже са плаже.

Ипак, у том чину их је зауставила полиција, а своје незадовољство изразили су и присутни. Наиме, док су гледали како одлазе, а касније и током интервенције полиције, добацивали су им увреде и погрдне ријечи. Овакво понашање породице Бјанко наишло је на осуду и цјелокупне италијанске јавности. Да ли због тога или не, тек ни тад, ни касније, они нису изјавили саучешће његовој сестри.

Да је преживио, Драган им вјероватно не би замјерио на томе. Вјероватно, не би ни овако, да може да се некако огласи.. Његово дјело говори у прилог томе, јер човјек који зна да су му могућности готово никакве, али ипак покуша да оствари оно што је наумио, по цијену свог живота, велики је човјек, преноси Блиц.