Поштована госпођо министарка,

Како преносе медији, дана 21. јула 2021. године, током конференције за штампу поводом потписивања Споразума о дигитализацији Мирослављевог јеванђеља, изјавили сте следеће:

„У Србији се пре отприлике 30 година појавио фалсификат и ово ће бити прави начин да спречимо тако нешто и продају једног лошег фалсификата за огроман новац. Уложићу напоре, ако треба и судску забрану да урадимо, јер се тај издавач поново појавио на тржишту.“

Благо је речено да смо, као људи који се 30 година баве Мирослављевим јеванђељем и факсимилима највреднијих српских рукописа, запањени Вашим наведеним тврдњама, с обзиром на чињеницу да немате никакве везе са издаваштвом. О томе да ли је наше издање фалсификат (илегална копија), већ је донело одлуку Ваше министарство 1999. године. О томе колико је лош или добар, одлуку су већ донели УНЕСКО, светске библиотеке и колекционари, тј. стручњаци, који су га купили „за велике паре“, како кажете. Српске библиотеке и манастири га немају зато што је Ваше министарство поделило примерке друговима политичарима.

Управо у време док сте председавали Народном скупштином Републике Србије, 2017. године, Александар Вучић је положио председничку заклетву на, како ви тврдите, „лошем фалсификату“.

Исти „лош фалсификат“, приликом посете Ватикану, председник Вучић поклонио је папи Франциску као званични државни поклон.

Историјат тог „лошег фалсификата“ изгледа овако:

– Објавио га је АИЗ Досије у сарадњи са САНУ. Књига је одштампана у Јоханесбургу, како је не би запленило министарство културе;

– 1998. године књига је забрањена у Србији, наводно по усменој наредби с највишег места, а наредне године, опет по наредби с највишег места, „лош фалсификат“ је легализован Споразумом између АИЗ Досије и ЈП Службени лист, с једне стране и министарства културе, Народне библиотеке Србије и Народног музеја с друге стране;

– У периоду док је „лош фалсификат“ био забрањен, откупиле су га највеће библиотеке и универзитети света (Конгресна библиотека у Вашингтону, Британска библиотека, Принстон, Харвард, Јејл, Оксфорд, Кембриџ, Ломоносов…) и похраниле у специјална одељења где чувају највредније књиге. Колико нам је познато, ниједну Вашу књигу или књигу коју су издале институције с којима сте потписали Споразум о дигитализацији (и изради факсимила) нису купиле стране библиотеке;

– С друге стране, у периоду док је „лош фалсификат“ био забрањен, министарство културе, Народна библиотека и Народни музеј узели су из буџета Србије 1.628.470 ДЕМ за израду фототипског издања. Овим средствима треба додати још 1.600.000 ДЕМ који су прикупљени у државном Фонду Мирослављево јеванђеље 1992. године. У данашњем новцу, кад се урачуна инфлација, то је више од 8.000.000 евра. Оригинал је раскоричен, урађена је конзервација, па је приступљено снимању, које је трајало 45 дана. Потом је урађена дигитализација и рукопис је поново укоричен. Резултат – новац је нестао и ништа није урађено по питању факсимила;

– Године 2000, „лош фалсификат“ представљен је у препуној свечаној сали САНУ. Академију су тада водили људи од интегритета, Дејан Медаковић – председник, Мирослав Пантић – потпредседник, Предраг Палавестра – секретар одељења за српски језик и књижевност… који су рекли да је у питању: … велелепно издање, у свему и до најситнијих појединости слично оригиналу;

– Године 2005, на основу „лошег фалсификата“, УНЕСКО је уврстио Мирослављево јеванђеље у Памћење света, међу, тада, 120 највреднијих докумената у историји цивилизације;

– Године 2007, министарство културе је поводом Дана европске културне баштине, уместо најављеног оригинала, изложило „лош фалсификат“ у лажној клима комори у Храму Светог Саве.Тако је институција коју предстљављате, поред европске јавности, према проценама новинара, обманула око 300.000 људи који су сатима чекали да прођу, како су мислили, поред највредније српске књиге.

Како преносе медији, Ви сте најавили и снимање документарног филма о историјату Мирослављевог јеванђеља.

– Уколико нисте знали, 2007. године, наш признати редитељ и члан екипе која је радила на „лошем фалсификату“, Бошко Савковић, завршио је снимање документарног филма и серијала о историјату највреднијег српског рукописа – под називом У почетку беше реч. Главни јунак филма је био управо „лош фалсификат“, како га ви називате. Министарство културе је у званичном допису изјавило да је снимање тог филма најважнији подухват у култури те године и да ће га помоћи свим средствима. Савковић није добио ни динар од министарства, а филм је освојио 7 награда на светским фестивалима. У више наврата овај филм и серијал су емитовани на РТС-у, на националним сервисима земаља у региону и на великом броју кабловских ТВ станица у Америци и Аустралији.

Филм је похрањен у Архиву Југословенске кинотеке, а и безброј пута је коришћен у дипломатским представништвима Србије широм света. Због бруталног искоришћавања филма без знања аутора, и кршења свих правила ауторства над уметничким делом, током обележавања дана државности Србије 2017. године у Мадриду, овог часа се води судски спор пред Привредним судом у Београду.

https://www.youtube.com/embed/Sg4-SuKLznM

– 2019. године, у сарадњи са водећим светским произвођачима штампарских машина и управницимарукописних одељења европских националних библиотека, израдили смо можда и најуспелији факсимил на свету. То је онај, чију забрану најављујете.

Подухвату се придружилa Митрополија црногорско-приморска.

Нашу изложбу о историјату рукописа, која кружи широм света, до сада је видело више од 500.000 људи, док Ви држите конференције за штампу и претите забраном;

– 2021. – Ви сте, госпођо министарка, одлучили да приступите, како кажете, новом „раскоричавању“(повређивању) навреднијег српског рукописа и његовој дигитализацији. Ваша претходница, др Нада Поповић Перишић, већ је обавила (развезивање и) дигитализацију у периоду 1998-1999. године, а снимци исте налазе се на сајтовима светских библиотека. Потом, како најављујете, приступићете (трећем невидљивом) државном издању факсимила Мирослављевог јеванђеља и изради документарног филма о историјату рукописа, који већ одавно постоје и доживели су светска признања(?!).

Укратко:

Државни подухват Мирослављево јеванђеље потрошио је, од 1966. године до данас, 8.000.000 евра (у данашњој противвредности) државних пара на невидљиво фототипско издање.

Нови покушај поверен је искусном тиму, који већ 40 година, уз пуну државну подршку и са неограниченим средствима, неуспешно ради на фототипском издању Мирослављевог јеванђеља и нема иједан релевантан текст о највреднијем српском рукопису. Исти тим већ 70 година ради на српскословенском речнику јеванђеља и стигао је до радне верзије одредница под словом А (??).

Народни подухват Мирослављево јеванђеље, од 1994. до данас није потрошио ни динар државних пара, а направио је два врхунска факсимила и поменути петочасовни документарни серијал о историјату рукописа. Издање из 1998. године урађено је уз државну забрану и стране санкције, са само 10% неопходних средстава – и то на другом крају света – у Јоханесбургу.

Издање из 2019. године сматра се једним од најуспелијих факсимила на свету (по питању штампе, повеза, научних студија и пратеће опреме) и страни дистрибутери су му одредили цену од 15.000 евра.

Замислите шта би било да су улоге биле обрнуте – да је држава Србија уложила 8.000.000 евра у овај други тим?

Искрено се надамо се да сте се само руководили лошим саветима својих сарадника, те да Вам није била идеја да урадите ново невидљиво државно издање, које би се, попут претходних, „завршило“ са 100%, у новцу видљиве, нечије провизије.

Наша топла препорука је да се издвојена средства усмере у израду факсимила највреднијих српских и православних рукописа (Српски псалтир, који се чува у Минхену, Остромирово јеванђеље…), на којима радимо у сарадњи са водећим светским стручњацима.

Но, на основу вишедеценијског искуства, предвиђамо да ће Ваши саветници предложити најглупље решење, те с радошћу очекујемо будућа суђења и поређења резултата рада државног и Народног подухвата Мирослављево јеванђеље.

Вељко Топаловић +381 60 4425 783

Бошко Савковић +381 65 334 5060