У лудници једино паметни нису нормални

Значи, ти сад са законом, а ја ћу са отцепљењем. Ови моји ће се ухватити за национални интерес, потегнути петиције, па да видиш те забаве.

-„Ало, где си Валентине, кућо стара? А јес’ нам било добро, а било и пара, ал’ шта ћеш, мој брате, све прође. Ма, не секирај се, сад ћеш ти можда и на боље место… И то си у праву, нема нигде дружења као овде. А и народ питом, праве овчице. Јеси ли видео како ми из руке једу? А ја не једем, нешто ме ових дана вилица зеза, унутрашња нека посла, али биће то добро- звао је ономад Баја свог доброг друга и високог госта.

-Него, друже, требаш ми да мало заједно подигнемо прашину. Похапсили ове моје из Шкаљара, па ми треба нека добра димна завеса. А и теби ће добро доћи да баш не одеш у тишини. Ја ћу то на виши ниво, па да видиш. Има и у Европи да помисле да си способан.

-Ево, упрегао сам све, од Недељка, до Драге, гурају причу о одсудном тренутку. Сад ћемо и петицију, ја ћу да улетим са отцепљењем. Како мислиш да ће људима бити глупо да протестују против допунице закона? Нису то људи, Валентине, брате. То су моји, ништа се не секирај. Знам их ко стару пару, лако их обрлатим. Па шта мислиш, у чему је тајна што их овако јашем него у мом шарму и способности да им продам рог за свећу. Ништа не брини, само ми то уради. Ма, шта се ти бринеш око тога- корио је Баја саговорника.

-Много сте ми ви меки у тој цивилизацији. Како мислиш: нико нормалан не би био против тога да се злочин и злочинци величају? Па, човече, ми и нисмо овде нормални. Ко би после тридесет и кусур година ратова, санкција, немаштине, уопште и могао да расуђује рационално? Немој сад да ми се ту нешто правиш француска собарица кад обојица и рачунамо на то да нису. Оно што је вредело је, богу хвала отишло, па и психијатри. Уосталом, и сам знаш да у лудници само паметни нису нормални.

Па, шта ти мислиш да ова сиротиња може да размишља својом главом. Њима треба неки кривац за стање, а ја им га дам. Ево, да се кладимо, већ следеће године, можемо да продамо Електропривреду и нико се неће побунити. Ма шта Електропривреду, да продамо воду и земљу, све фино испегламо преко медија и бог да нас види. Видиш ли ти да у Србији пролази, а да неће код нас. Него, држ’ се ти мене и дуго ћемо овако- посаветовао је Баја забринутог саговорника.

-Значи, ти сад са законом, а ја ћу са отцепљењем. Ови моји ће се ухватити за национални интерес, потегнути петиције, па да видиш те забаве.

Е, тако. Ништа се не секирај. Има да се све дрма. И, што је најбоље, нико не сме да писне. Одмах их иза окуке дочекам са исуканом чашћу. Ма, то су они моји које користим кад ми треба да неког набедим. Беда од људи. Такви су за набеђивање душу дали. Ма, знам ти ја то. Лоповима дам да се размашу и прозивају за лоповлук, ревизионистима да прогањају за ревизију, а лажовима да стигну истинољубиве. А они фини, све се некако пресамите, па као нешто би у рукавицама. Мојима не могу ни опепелити. Да је то шта вредело, мој Валентине, не би овде остало, јел тако?! А кад су већ овде, нема зуба да беле. Има да слушају ил’ да се к’о Џомбић повуку да не би вредели колико бобар. Одох сад, можда бих могао и до Кипра да бањам вилицу, овај, мислим зуб што ме боли. Кажу да је слана вода преки лек.

Жив ми био!”

И тако испратисмо и јул, а како ствари стоје, и у августу ће нас давити иста прашина коју из све снаге дижу Баја&Цо. Иако је лето, не одустају. Рачунају ваљда, ако се слегне, многоме би могло пасти на памет да се загледа у себе и увиди на шта је спао. Овако се у облаку ништа не види, само се чују инструкције које неуморно дају: “Сад потписуј, сад излази на референдум, сад све то важи, сутра већ не важи”.

ибинедеља одбија да буде део те игре. Силази са воза и чека крај августа да се осврне на неподопштине “јунака доба злог”, како су их насловили у једном тв серијалу. Са жаљењем предвиђамо да материјала неће фалити.

Миланка Ковачевић/ Директ