Десило се и то. Жена је прошле недеље у Бањалуци угризла пса, а весели Радован се верујемо гризао за језик. Тек што је обећао да ће Влада из све снаге развијати рибарство, дошло је до великог помора рибе у Прњавору. Слично је прошао и министар унутрашњих дела. Само што се похвалио да је криминал никад мањи, а унутрашња ситуација сјајна са тенденцијом да постане идеална, уследио је хладан туш у виду хапшења инспектора који су изгледа били у тесној вези са најпознатијим нарко-кланом.
Сјајно се, скоро као дотична грицкалица паса, забављала и врхушка у овонедељној епизоди серијала “Имамо кост за сваку прилику”. Јесте да су од почетка знали да од спајања нема ништа, али, зашто људе не замајавати још мало?!

И овако је јул, многи је због беспарице код куће. Осим ријалитија и кладионица, реално, ништа их не диже. Док не почне корида, ту је Бајина екипа спремна да настави оно што је велики шеф почео.

Жељка и портпарол Радован су у јавности синхроно јахали на таласу спајања функција. Показали су да, не само што умеју да одговоре, него су кадри и да се подсмехну.

Овај пут су багателисали памет опозиције која, за разику од њих, нема интелектуални капацитет да антиципира визионарску идеју великог Баје.

Са друге стране, перјанице СНСД-а су Бошњацима признале памет и способност да схвате шта је Баја хтео да каже. Мана им је што су пословично алергични на љубав, па ће гласати против коитуса две функције. И зато нам стају на пут. Само да нас једе.

Ако је за утеху, исте се ствари, да не кажемо глупости, дешавају и њима. Свет нам се подмева (док смо по себе најгори) гледајући како протестујемо док се хапси починилац кривичног дела, па макар био и шеф обавештајне службе.

Јер, аргумент да се на слободи шетају већи криминалци, овде увек пролази. Као и минимизирање кривичних дела. Фалсификовао си путне налоге (Случај Паповић):“Ма, хајде, богати. Сви то раде”. Запослио си целу родбину: “Свако би свога помогао”. Наместио си тендер: “Сви би тако да их западне”.

А како смо кренули, запало је понављаче, пришипетље и министра за људска, а првенствено своја права, јербо је и он човек. Елем, наречено луче Милош је за пет месеци, на име репрезентације, потрошио нечију годишњу плату са све порезима и доприносима.

Додуше, има и оних који не чекају плату. Испоставило се да неки од њих раде у полицији.

Хапшење инспектора уз оптужбу да су сарађивали са “шкаљарцима” отворило је очи и онима који су намерно жмурили још од спектакуларне пљачке на ауто-путу коју су извели специјалци.

Министар унутрашњи је нетом пре тога рекао да су им резултати рада сјајни, да би се испоставило да је то све кула од карата, а ветар је након жеге почео да дува.

Ипак, да би се институције проветриле, а атмосфера прочистила, нама треба једна тропска олуја, ако не и ураган.

До тада ћемо да тихујемо уз јавни јавни сервис који ће да нас бомбардује извештајима о томе као нам они из другог ентитета подмећу ногу.

Они трећи, из несуђеног ентитета, сада су на нашој страни. Прошле недеље их је посетио и Милановић из Хрватске да их ободри и просветли проценом да је БиХ претпоследња рупа на свирали.

Мора да је он из последње дошао, друго логично објашњење не постоји за опсервацију овог познаваоца шупљина.

Права је мистерија како смо уопште дошли у ситуацију да такви ликови управљају нашим свим. Човек би можда рекао да се такве ствари просто десе, нађе се тако неки ентузијаста, волонтер који се подузме за нешто из чиста мира.

Проблем лежи у чињеници што ликови који јашу не силазе. Притом, не само што су нас довели до просјачког штапа, него их за то боговски и плаћамо.

(Директпортал)