Иако је СНСД изгубио мјеста првих људи два највећа града у Републици Српској, Бањалуци и Бијељини, чињеница је да је ова партија остварила одличан изборни резултат те формирала након избора, одржаних средином новембра прошле године, скупштинске већине у највећем броју општина. Ипак, посљедњих мјесеци та предност се убразно „топи“.

Опозиција у Републици Српској је у офанзиви, што је већ деценијама било готово па незамисливо. ПДП је у кампањи као да су избори у октобру ове, а не сљедеће године. Најуже руководство партије већ седмицама крстари Српском те држи говоре готово сваки дан у другој општини и промовише свој програм и фаворите за најистакнутије функције, прије свега Драшка Станивуковића и Јелену Тривић, али трибине не пропуштају ни Бранислав Бореновић, Младен Иванић и Игор Црнадак. Уз поменуте активности ПДП-а треба споменути и стандардно активног посланика Небојшу Вукановића, који је у свакодневном контакту са грађанима широм Српске, а који се интезивно припрема да на изборима наступи са својим Покретом “За правду и ред”.

Са друге стране, СДС није толико ажуран када су окупљања у питању али је на терену итекако помрсио конце водећој партији у Српској, СНСД-у, и њеном лидеру Милораду Додику. У своје редове привукли су Ђорђа Миличевића, начелника Шамца, који је надмоћно побиједио СНСД-овог кандидата на изборима прошле године те Милана Радовића, бившег ДНС-овца, човјека са озбиљним личним капиталом и јаким везама у Београду, којем је повјерена Бањалука.

Дервента, Прњавор, Дубица…
Још јаче ударце Додику опозиција је задала у локалним парламентима. Иако је СНСД са коалиционим партнерима на папиру имао већину у Дервенти, као владајући блок у најмлађем граду Српске нашао се онај предвођен СДС-ом, јер су им се прикључила и два „прелетача“, по један из Уједињене Српске те Социјалистичке партије. Тако је нови-стари (градо)начелник Милорад Симић остао без подршке локалног парламента.

У априлу ове године „пала“ је и сусједна општина, Прњавор. Дарко Томаш (СНСД), начелник поменуте општине, након само неколико мјесеци новог мандата изгубио је повјерење у локалној скупштини. Из СНСД-ове већине у СДС-ову „прелетјели“ су одборници Демоса, НДП-а, СРС-а и одборник националних мањина.

Нова већина у Прњавору предвођена СДС-ом
Постизборним освајањем Прњавора и Дервенте и превођењем Шамца у своје упориште, СДС је повезао низ сусједних општина јер су на изборима побједили у Броду, Модричи, Теслићу, Лопарама, Угљевику, уз градоначелника Бијељине. Чине власт и у Станарима, иако ту доминантну улогу има Уједињена Српска, из чијих редова је начелник општине, али оно што је битно за СДС јесте да је СНСД тамо опозиција.

Да опозиција није фокусирана само на изборне јединице 4, 5 и 6 показао је и примјер Козарске Дубице, у којој је задат још већи ударац јер Додика нису издали одборници коалиционих партнера него и представници његове партије. Наиме, крајем јуна пет одборника СНСД-а напустило је странку те подржало већину око странака опозиције са републичког нивоа, СДС-а, ПДП-а и ДНС-а. Власт у овој општини би могла бити и потпуно отргнута од СНСД-а јер поред губитка скупштинске већине партијском лидеру послушност је отказао и начелник Раденко Рељић, који више симпатија има према одбјеглим одборницима него оним који су остали лојални Додику, због чега је јуче искључен из странке. Узрок пођеле унутар дубичког СНСД-а јесте то што је Додик и поред противљења већине чланова у поменутој општини на силу формирао већину са најмлађом партијом у Српској, НПС-ом Дарка Бањца.

Према тренутним информацијама, сљедеће општине у којима ће опозиција покушати преузети власт од СНСД-а су Ново Горажде и Рогатица. У првој општини до промјене ће доћи јер су одборници Демоса и НДП-а, који су до сада подржавали СНСД, прешли у опозициони ДНС. У другој општини је нешто тежа ситуација јер су одборници ПДП-а, мимо воље врха странке, подржали већину око СНСД-а, али је први корак то што су прије неколико дана избачени из поменуте партије.

Тако на политичкој сцени Српске тренутно имамо све већи непослух усмјерен према Милораду Додику, што је код нас деценијама било незамисливо, али и занимљив однос опозиције према тзв. прелетачима, које дочекују широм раширених руку, иако су их годинама, док су исти ишли у супротном правцу, критиковали. Комуниколог Борислав Вукојевић осврнуо се у разговору са новинарима Моје Херцеговине на обје поменуте појаве.

„Када имате власт која је заснована на ’мркви и штапу’, онда прије или касније та ’мрква’ постане видљива. Не може се деценијама власт градити на клијентелистичким односима, прије или касније тај систем пукне. Нажалост, најчешће је случај да ти људи окрећу леђа Додику јер не добију што су тражили, а не због корумпираног система. То доказује чињеница да већина њих само окрене плочу, пређе у другу партију и настави по ’старом’“, истиче наш саговорник.

Он додаје да су прелетачи занимљиви опозицији јер су то често људи који доносе личне гласове, без обзира на партију.

„Али на њихову несрећу, само доказују колико су слични онима против којих се наводно боре“, закључио је Вукојевић.

Губе тло под ногама
Политички аналитичар Дарко Кузмановић истиче да се више не може сакрити како утемељивачи тренутног система убрзано „губе тло под ногама“.

„Политичка сцена Републике Српске је тотално уништена и то је потпуно очигледно. Криминал, корупција, псовке, бахатост а однедавно и порно скандали функционера власти само су неки од разлога због којих се разуман и образован човјек уздржава од коментарисања а камоли активног укључивања у политичке токове. Вријеђања, псовке и бахаћење постали су свакодневница и грађанима је вјероватно мука од свега. Међутим, у посљедње вријеме примјетно је да утемељивачи таквог система понашања и владања све више и више ’губе тло под ногама’“, истиче за Моју Херцеговину Кузмановић.

Потврђује како је ситуација у којој би начелник једне општине као и одборници који долазе из СНСД-а без знања Милорада Додика сарађивали са опозиционим партијама, као што је то био случај у Дубици, донедавно је била потпуно незамислива.

„Међутим, ако имамо у виду да је Додик на скупу у Дубици јавно псовао мајку посланику ПДП-а Перици Бундалу те да је дао рок од 48 сати да се одборници који су напустили скупштинску већину врате под окриље СНСД-а, довољно говори о разлогу због којег чланови СНСД-а и прелетачи помоћу којих се власт годинама и одржава, све више дижу руке од њега и СНСД-а. Заправо, политика коју је Додик водио годинама у назад се окренула против њега. Систем страховладе и политичке трговине у демократском друштву, какво год оно било, може да се одржи неко вријеме али не може и опстати“, истиче наш саговорник.

Кузмановић додаје да данас поједини функционери СНСД-а и прелетачи очигледно увиђају да су ”кола пошла низ брдо” те дижу руке од актуелне власти.

„Али, у свему томе је поприлично невјероватно да појединце који су практично до јуче били дио власти опозиција објеручке прихвати без било какве анализе и давања простора за доказивање ’опозиционарства’ па грађани заиста, с правом могу поставити питање у чему је разлика између појединих перјаница власти и опозиције. Политичари који живе у друштву у којем више нико никоме не вјерује, морају рационалније да размишљају и ђелују“, истиче он.

Додаје да опозиција дефинитивно мора да се консолидује и да прије свега да простора новопеченим опозиционарима за доказивање па тек онда да их укључи у своје редове.

„Појединци који су једном промијенили политички дрес, без проблема ће то учинити опет а када се то деси онда је касно за постављање питања и накнадна тумачења и анализе. У сваком случају, ако жели да сруши постојећу власт опозиција мора итекако да поради на себи јер у овом моменту, како у глобалу тако и појединачно, много више личи на раштимани оркестар него на компактну цјелину. Времена је сваким даном све мање и ствари морају да се мијењају. Старе навике не отварају нова врата а опозиција то мора да схвати што прије јер ће у противном, 2023. године нестати са политичке сцене“, закључио је Кузмановић.

У другом правцу само у Вишеграду

У корист СНСД-а скупштинска већина је промијењена само у Вишеграду. Тамо је донедавно СДС имао већину али је она била веома климава јер ју је чинио само један одборник више од опозиционог блока. Било је довољно да одборник СПС-а „прелети“ ка другом табору и она се распала и преокренула у корист највеће партије у Српској.

Огњен Тешић/ Moja Hercegovina