Да ли су атрактивне жене срећније у партнерским односима и зашто је постао императив постати што привлачнији

Један мој пријатељ, иначе странац, након посете Београду и Новом Саду у поверењу ми је рекао да нигде није видео толико привлачних жена. И заиста, свако ко је мало више путовао по свету може да потврди да на овом поднебљу некако више успева лепота него на другим местима. Али шта ми од тога имамо? Да ли то значи да је ово и земља људи који су срећни у љубави, у својим партнерским односима, који лепо живе? Многи млади људи мисле да нису срећни у љубави само због тога што нису довољно привлачни. Фантазија коју имају јесте да када би они били толико лепи и сексепилни, да би се у њих заљубљивали управо они који се и њима свиђају, тако да би тек онда могли да остваре праву љубав. Због тога они још више раде на својој лепоти и привлачности. То је и један од главних разлога зашто наше улице личе на естраду.

Привлачност је нешто што је усмерено ка људима са којима особа није блиска, које и не познаје, дакле према јавности. Привлачност би требало да буде она особина због које неко непознат прилази привлачној особи и жели да се са њом боље упозна. Личност бисмо могли да упоредимо са продавницом. Свака продавница би требало да има излог окренут ка улици, која је симбол јавности. Главна функција излога је да привуче пажњу пролазника, који би требало да помисли да би оно што му треба могао да купи управо у тој продавници. Дакле, на основу изложеног, пролазник би требало да пожели да уђе у продавницу. И зато можемо о себи и другима да мислимо као о људима који са собом носе „своје излоге” у које су ставили оно што би требало да их представи као личност.

Ако тако гледамо, можемо се запитати како се представљамо једни другима? Како се жене представљају мушкарцима, а како мушкарци женама? Можемо и ми прошетати Кнез Михаиловом улицом, али уместо да гледамо у излоге продавница, да гледамо у „излоге” који ходају. И видећемо свашта. Позната је изрека: Лепота је у оку посматрача. Исто можемо рећи и за привлачност. Оно што је једној особи привлачно, другој не мора бити. И зато, оно што аутор ових редова види, поготову ако се фокусирамо на девојке и жене, зато што се оне облаче изражајније, онда је то свакако она лепота с почетка овог текста, али аранжирана с превише сексуалности и еротичности. У ствари, као да нове генерације остају на нивоу површног, као да се нека дубина и не тражи, као да је дефинисана као тешка и досадна. И на крају старо питање да ли се привлаче сличности или разлике. Тачан одговор је некад једно, некада друго, а заправо је важно да људи имају исти поглед на основне животне вредности. Дакле, сличност у битним стварима.

З. Миливојевић

Овај чланак је објављен на сајту политика.рс