Ово је прича о Српкињи најтужније судбине. Задесиле су је најгоре несреће, изгубила је све, и умјесто да потоне у очај и духовну пустош, окренула се вјери, умјетности и хуманости. Тиме је ушла у историју толико дубоко и вишезначајно, да сам помен њеног имена изазива велико поштовање чак и код припадника других вјера.

Рођена је као Јелена око 1350. године. Била је кћи угледног српског властелина Војхине. Удала се за деспота Угљешу Мрњавчевића, који је ту титулу преузео од царице Јелене, мајке цара Уроша (посљедњег српског цара из династије Немањића).

Јеленина срећа није била дугог вијека. Прво јој умире вољени и цијењени отац, затим синчић који је имао мање од 4 године, а напослијетку гине и њен Угљеша у бици код Черномена 1371. године. Имала је само 22 године када је остала удовица, сама на свијету. Како је био манир у средњем вијеку, одбацује свјетовни живот, узима монашко име Јефимија и одлази код Хребељановића на двор, цара Лазара и царице Милице, која јој је била рођака.

На двору Хребељановића, Јелена Мрњавчевић, замонашено Јефимија, била је свједок кобно судбинских догађаја по српски народ, на првом мјесту Косовске битке која се одиграла 1389. године. Тада гине њен доброчинитељ, кнез Лазар, те она и кнегиња Милица остају саме на двору. Убрзо и Милица постаје монахиња и узима име Јевгенија. Њих двије тада постају стожер десетковане и измучене Србије: преговарају са Турцима око ослобађања Стефана Лазаревића (син кнеза Лазара), држе под контролом ситуацију са супарничком породицом Бранковић. Иначе, ове двије храбре жене су мудрошћу и храброшћу извојевале од Турака да се мошти Свете Петке Параскеве пренесу у Србију.

Вратила вољену Свету Петку Параскеву њеним Србима
Замислите колико је храбра Јелена-Јефимија била, када се у Сер, град у ком је некад била властелинка, вратила као сиромашна измучена монахиња да моли за мошти Свете Петке – и у томе успјела!

Турци су мислили да су у питању само вјерски мотиви жене којој ништа осим вјере није остало, међутим, одора скрушене монахиње прикрила је прави мотив: као што су Стари Грци вјеровали у Деметру (заштитницу земље), тако су и средњовјековни Срби (Себри) у Свету Петку. Чувши да су на српско тле враћене мошти светитељке заштитнице земље, свих усјева и плодова, Срби не само да су престали да се расељавају са њега, него су и почели да се масовно враћају!

По повратку у Србију ова велика жена заједно са сестром по тузи и љубављу према Србији, Јевгенијом – некада кнегињом Милицом посвећује се уређењу државе, умјетности, књижевности и одгоју младог деспота Стефана (Миличиног и Лазаревог сина) који се оформио у једну од најзначајнијих и најблиставијих фигура српске историје. Увијек је истицао своју помајку, монахињу Јефимију, која му је усадила и љубав према писаној ријечи – он је аутор најљепшег средњовјековног ђела „Словољубве“

Монахиња Јефимија је поживјела преко 55 година (зна се да је умрла послије 1405). У њену заоштавштину спадају три записа која важе за за једне од најбољих бисера српске средњевјековне књижевности од којих је најчувенија „Похвала кнезу Лазару“, стихови које је извезла на покрову погинулом владару.

Сахрањена је у манастиру Љубостиња гђе се и дан данас налазе њени земни остаци.

Отиђимо 600 година унапријед…
…тачније, у седамдесете године прошлог вијека. Доба велике СФР Југославије, када је цвјетала привреда, земља се градила и напредовала, доба младих људи, међу којима није било разлика и размирица, који су имали велике снове. Отиђимо у Ниш ’70-е године. Споменка Ђокић је члан акустучног триа „Лутајућа срца“. Постоје већ 5 година, публика их цијени због њеног прелијепог сопрана и њежних балада које освајају на прво слушање и добијају награде на фестивалима.

Споменка је тада имала врло талентованог и угледног момка из Мостара. Џенан Салковић био је пјесник, пилот, музичар и оториноларинголог са радним мјестом у Либији и Ираку. Као круну њежној и лијепој љубави, својој драгој из Србије написао је пјесму. И то песму о једној од највећих и најчаснијих Српкиња, монахињи Јефимији. Сви сте је већ чули, али нажалост, не знају сви историјат пјесме – као и да су у њој коришћени Бахови тактови.

Leutar.net