ЉУБИЊЕ- У селу Бјелошев До, парох љубињски Саша Којовић служио је данас парастос у знак сјећања на 12 љубињских беба пострадалих током љета 1941.године у збјегу у планини Илијиг.

1941.године, у збјегу од усташа, у периоду између јуна и октобра мјесеца, у планини Илији, у нељудскијим условима, од глади и болести, умрло је 12 беба од којих је 9 било у првој години живота.

Свештеник Саша Којовић се наком парастоса обратио присутнима.

” Нема гроба на овоме свијету који у мени као у човјеку буди више емоција, чак могу рећи више него гробови мојих предака. Кад год људима причам о овоме што се десило, не могу да се отмем а да ми не крене суза, јер мислим да се никада на овим просторима није десило нешто страшније, ништа ужасније али и ништа .достојније сјећања. И заиста је ово мјесто велика светиња и заиста су ова дкеца велики мученици Божији. И ево ако Бог да већ од сутра или прексутра кренућемо да радимо њихову фреску у Храму Рођења пресвете Богородице у Љубињу, тако да ће ови мали мученици, могу слободно да кажем и светитељи добити своју фреску. Браћо и сестре увијек се сјећајте ове светиње и увијек овдје долазите у што већем броју”

Међу присутнима била је и Биљана Турањанин-Николопулос

Први пут сам на парастосу љубињским бебама из 41.године и утисак који носим са овог страдалничког мјеста је тешко смјестити у ријечи. Најприје због тога што је прво уклесанно име на овом споменику поред камене колијевке име сестре мога оца, Биљане чије име носим. Одрасла сам уз приче о страдању Срба од усташке каме, о храбрости и жртви коју је овај народ показао. Могу само да пожелим да нам се више никад не понове камене колијевке, него да буду опомена и знамен обнове и континуитета. Ја сам данас на помен мојој тетки Биљани довела своје двије кћерке. Нека нам овај “светли гроб” буде опомена и на то како је скупо плаћена наша слобода коју данас можда и не знамо довољно да цијенимо. казала је Биљана за наш портал

Видјели смо и репрезентативку одбојкашке селекције БиХ Дајану Бошковић и њеног млађег брата Вука младог репрезентативца Србије у кошарци, који су на парастос допратили своју Баку Олгу чија сестра почива на овом мјесту

Браћа, сестре, нећаци и остали грађани Љубиња, уз несебично залагање и финансијску помоћ Секретаријата за вјере Републике српске и тадашњег директора ове институције, Јове Турањанина, подигли су 2013-те, пострадалим малишанима лијепо обиљежје које је израдио мајстор Никола Шишић, а освештао владика Григорије уз саслужење пароха мостарског Радивоја Круља и пароха љубињског Саше Којовића.

ИМЕНА 12 СТРАДАЛИХ ЉУБИЊСКИХ БЕБА

Биљана (Илије) Турањанин, Бојана (Благоја) Михић, Бора (Божидара) Јањић, Драго (Гојка) Рудан, Душан (Славка) Топаловић, Јово (Војислава) Козић, Јелена (Ристе) Сулавер, Милена (Боже) Брборић, Радојка (Ђоке) Ликић, Радојка (Николе) Рудан, Спасоје (Гојка) Рудан, Спасоје (Ћетка) Сулавер

Наша Херцеговина