Битка за Кошаре ушла је у школске уџбенике. У последње време о овој бици се много више и пише, и прича, и снима. О јунацима Кошара све више се говори по имену и презимену. Један од њих је и Енес Суљевић, који се као 22-годишњи војник на редовном одслужењу војног рока нашао у првим борбеним редовима на Кошарама.

– Јесмо се опоравили, али никад нећемо заборавити један другога. Ја сам човек муслиман, али ми смо знали да то је наша земља и часно смо је и поштено бранили. Никоме није падало на памет да одустане. Нисмо могли ни да се повучемо. Где ћеш? Ни назад ни напред! Идеш па докле стигнеш… Колико сам пута замислио: никог ја више нећу видети..

Енис је 12. маја 1999. г. тешко повређен. Касетна бомба му је однела леву потколеницу и нанела тешке повреде главе и десне ноге. Преживео је захваљујући ратним друговима Дарку и Груји, који су му подвезали ногу, али не може да заборави да је тада изгубио 19-годишњег друга са којим је разговарао неколико секунди пре тога.

– Тај пакао Кошара не може се описати, и да причамо годинама. Пипаш своју косу да ли ти стоји на глави… Најгоре нам је падало кад рањенике и погинуле носимо по снегу.

РЕДПОРТАЛ.РС