“Они као хоће да се отцјепљују, а ми им као не дамо” – легендарну реченицу у којој је сажета сва трагикомика крвавог распада СФРЈ изговорио је пре тачно три деценије тада 19-годишњи војник ЈНА из Тузле Бахрудин Калетовић.

На самом почетку рата у Словенији 27. јуна 1991. године Калетовић је тако у разговору са репоретром телевизије „Јутел“ Ивицом Пуљићем обесмислио вишегодишње међусобно убијање народа бивше Југославије.

На ту његову изјаву и дан данас поносна је цела породица Калетовић.

• Сви који су тада схватали шта се догађа знали су да је Бахрудинова изјава историјска и да је рекао само истину о тој будалаштини – рекао је Бахрудинов отац Таиб Калетовић за “Блиц”.

Бахрудин је седам година касније игром зле судбине погинуо у саобраћајној несрећи, али његове мирољубиве ставове и дан-данас следе многе генерације “од Вардара па до Триглава”.

-Ми јесмо муслимани и не стидимо се тога, али никада нисмо били националисти. И дан-данас волим Југославију и за мене је Тито једини председник. Бахрудинова сестра Мирела удала се за Србина Дејана који је родом из Прокупља, а са њим живи у Швајцарској – нагласио је Таиб.

Трагична прича о распаду Југославије огледа се и кроз живот несрећног Бахрудина који је, након што је преживео два заробљеништва у рату, погинуо 1998. у близини свог дома.

• Оженио се 1993. Аидом и добио ћерку Есмералду, а пет година касније, 18. јуна, само три дана пошто му је рођен син, отишао је колима да врати новац оцу свог најбољег друга Дамира. У повратку је мало брже возио, излетео је с пута у кривини и ударио у брдо. Стигао је само два пута да види сина и да му да име Дамир, баш по том пријатељу – открио је Таиб.

Есмералда (28) и Дамир (23) су се пре 18 година преселили у Беч.

Есмералда воли српску музику, па је тако на Јутјубу отпевала Цецину песму “Београд”, док Дамир на Фејсбук профилу има две реченице које неодољиво подсећају на његовог оца: “И није битно је ли хљеб, крух или хлеб, сви су од брашна. И није битно је ли Хрват, Босанац или Србин, сви су од крви и меса”.

“Ниједан официр није погинуо него само јарани”
Чим је тог 27. јуна 1991. Калетовићев пук прешао словеначку границу код Метлике, напали су га припадници Територијалне одбране Словеније. Сукоб се догодио свега два дана пошто је словеначка скупштина донела одлуку о самосталности.

На питање новинара Ивице Пуљића зна ли због чега се води рат, Бахрудин је одговорио:

“Колико ја кужим, они као хоће да се отцјепљују, а ми им као не дамо. У ствари, ми само хоћемо да се вратимо у касарну. Ништа више. Ово је општа лудница. Само жив да останем. Гђе да пуцам ја на некога или неко на мене, то не може никако” и додао: “Ниједан официр није погинуо него само јарани”.

Бахрудин је као десетар био задужен и за три младића: Марка Бојанића (20), Фахира Имамовића (19) и Флорима Касумија (20) који су тек дошли у војску и, нажалост, сва тројица погинули током тог сукоба. Несрећног Тузлака касније су заробили словеначки “територијалци” да би га после неколико дана пустили заједно са осталим заробљеним регрутима.

Бахрудин је кратко био у Тузли, а потом је послат у Ђаково где је требало да одслужи остатак војске, али је поново са својом јединицом био заробљен. Пошто је опет пуштен на слободу, отишао је из ЈНА 29. новембра 1991, на Дан републике која тада већ није постојала.

Blic