Данас, уочи великог празника Видовадана , у засеоку Подогорач, у селу Баљци, уз саму границу са Црном Гором било је весело у кући Босиљке (удове Мата) Салатић. Разлог за весеље је несвакидашњи, јер је данас бака Босиљка напунила равно стотину година. Осмијеси на лицима присутних, баки Босиљки пуно срце, велика је радост уз своје најмилије прославити стоти рођендан.
Босиљка је, каже рођења у честитиој кући Николе и Митране Уљаревића у Врбици. Како су људи тог доба, а поготово жене имале изразито тежак живот тако ни Босиљка није била у прилици да живот живи лакше и угодније. Непосредно пред почетак Другог свјетског рата удаје се у кућу Салатића, за поштеног Мата, признатог и познатог кројача тога времена. Бог им је подарио шесторо дјеце, три сина и три кћери: Радослав, Милосав, Славко, Милосава, Илинка и Радмила. Нажалост, најстарији син Радослав се упокојио 1998. године.

Данас је на прославио био само дио потомства , а опет, каже Босиљка фала Богу пуна кућа унучади и праунучади. Потомака има свугдје по свијету и нису могли сви доћи. Бака и данас свако унуче и праунуче зна по имену.

„Оно што краси ову дивну старицу је њена племенита душа. Жена коју нико није видио љуту цијелог животног вијека. Она је неко у чијем присуству не можете бити немирни ,нервозни, ратоборни већ само мирни и духовно стабилни“, каже Босиљкин унук.
Кроз причу и наздрављање упитах је шта је лијек за дуг живот? Погледа ме, насмија се и рече: „Е мој сине само да оног ђавола не буде више (мислећи на ратове). Да се чувате и слажете и ђе можеш, помози! Ма није баш живот лак, свашта мораш прогутати, али ти касније буде милије… Мој сине неко то одозго види све!!! ….рече бака уз благи осмјех подиже чашу и наздрави присутнима.

Радио Билећа