Група очева из Бањалуке, традиционално, пету годину заредом упутила се на необично путовање са својим малишанима, а гдје год се појаве изазивају позитивне реакције и људи их углавном питају да ли су то све њихова дјеца.

Разних су професија, углавном су то пријатељи и кумови, а први пут на путовање са дјецом без супруга отишли су 2017. године.

Они се углавном одлучују за четвородневни боравак на мору у Хрватској или Црној Гори, а дјеца коју очеви воде су узраста од четири до 12 година.

Зоран Драгичевић из Бањалуке, један од организатора путовања, за “Независне” је рекао да им је првобитан план био да се љетовања организују породично, те да на путовања иду и супруге.

“Искрен да будем, супруге су биле мало теже за одлуку – какав смјештај, да ли кућа са базеном или одлазак на море, да ли заједно сви у једној кући или посебно. Није преостало ништа друго него да супруге искључимо из даљег планирања. Одмах да кажем, оне су биле сумњичаве како ћемо сами са дјецом издржати четири дана, али смо били одлучни да идеју спроведемо у дјело”, испричао је Драгичевић, и даље под утисцима са посљедњег љетовања из Бечића, одакле су се вратили у суботу.

Први пут 2017. године на путовање у Градац ишли су три оца и троје дјеце, а након што су им, како кажу, премашена сва очекивања, одлучили су да им то постане традиција.

Из године у годину број очева и малишана се повећавао, а ове године у Бечиће је ишло 10 очева и 16 дјеце.

“Можете замислити колико се ту ствари деси у једном дану, а тек у вишегодишњем искуству. Ове године смо понијели мегафон па смо на тај начин увијек проналазили дјецу на плажи. Замислите колико дјеце на плажи има с истим именом, међутим само смо ми нашу дјецу дозивали мегафоном, а то је већини било симпатично. Сваки пут када дођемо на плажу или на базен у неком мјесту, људи су у невјерици. Прво питање је да ли су то ваша дјеца, па онда гдје су маме, а касније схвате да смо једна велика весела дружина. Обично дјеца добију палачинке или сладолед од особља локала гдје свратимо”, казао је Драгичевић и истакао да дјецу често дозивају гласније од осталих јер се заиграју са другом групом па зато увијек буду запажени.

Весела дружина ове године је први пут била смјештена у хотелу, а ранијих година су боравили у приватним апартманима.

“Искрено, више преферирамо приватни смјештај, како због нас самих, а тако и због других гостију јер толико дјеце и мало гласнијег весеља неће сви прихватити. Међутим, нисмо досад имали никаквих проблема у вези с тим јер дјеца и треба да су радосна и весела.

Ове године смо морали да се одлучимо за хотелски смјештај с храном, иако нисмо имуни да је правимо за све нас, па се распоредимо које су чије обавезе, а дјеца су их ослобођена”, рекао је Драгичевић.

Њима је само битно да влада позитивна атмосфера, али додају и да воде рачуна да имају доста дјечјег садржаја. Ове године одсјели су у хотелу с вањским и унутрашњим базеном који је смјештен на обали мора у Бечићима.

Битно им је да дјеца спознају нова мјеста и обичаје, али и да се шире познанства јер, кажу, гдје год се појаве – нико их не може заобићи.

Драгичевић нам преноси утиске са овогодишњег љетовања, али и свих претходних, и каже да се заиста труде да дјеца што квалитетније проведу сваки тренутак.

“Они се друже, играју, проведу незаборавно вријеме, а кроз игру и шалу створе неке друге вриједности, што им остаје у памћењу. Неко научи пливати, неко играти карте, неко како се роштиља, а заједнички пролазе и неке нивое у игрицима, јер једино правило на тим путовањима је да нема правила, све је дозвољено, наравно за дјецу”, каже нам Драгичевић и додаје да од путовања нису одустали чак ни прошле године у јеку епидемије вируса корона.

“У овом убрзаном свијету ријетко се виђамо и онда је ово прилика да се опустимо, а уједно и дјеца могу да се више друже. Засад имамо само позитивна искуства, надам се да ће тако и остати”, рекао је Драгичевић у нади да ће им се наредних година придружити још нових чланова.

Гордан Кезија из Бањалуке с једанаестогодишњим сином Андрејом и осмогодишњом кћерком Ланом ове године се први пут придржио овој групи на љетовању.

Прича нам да његов кум већ трећу годину путује са сином, те да му је стално преносио позитивне утиске и одушевљење дјеце па се и сам одлучио за ту авантуру.

“Сви се познајемо, углавном су то другари, кумови, пријатељи. Дјеца нам се познају, неки су заједно у школи, на тренинзима, виђамо се често и на дјечјим рођенданима. Тешко је и испричати све анегдоте које су нам се дешавале за неколико дана. Углавном смо презадовољни и планирамо да и наредних година идемо с истом екипом”, истакао је Кезија.

Још увијек пуни утисака, Лана и Андреј су нам рекли да им је у Бечићима било лијепо и да су се супер провели с татом и другарима. Ипак, додају, мало им је недостајала мама.

Трећу годину заредом путовао је и шестогодишњи Стефан, који није крио одушевљење и рекао нам је да ће другарима у вртићу радо испричати како се провео на мору.

Драго му је, каже, што му се ове године на љетовању придружио и његов четворогодишњи другар Арсеније с којим се свакодневно игра у Бањалуци.

Ни Арсеније није крио одушевљење што је први пут ишао са другарима на море. Уз старијег брата учио је да плива и рони, али је уз подстрек другара било лакше. Рекао је да једва чека нову туру и нову авантуру.

Милан Кецман из Бањалуке и његова дјеца (пет и осам година) ове године су такође први пут љетовали са веселом дружином.

“Све од планирања, путовања и времена проведеног на мору, па и повратка кући, било је савршено. Најбољи показатељ наведеног јесу задовољна дјеца, којој ни у једном моменту није било досадно. Сваки минут је био подређен дјеци и њиховом анимирању неког од очева, док су се остали очеви расхлађивали хладним пићем и пријатном водом”, испричао је Кецман за “Независне”.

Каже да су једноставност, брзина доношења одлука, слога и динамичност карактеристике овог путовања.

Сви заједно истичу да им буде занимљиво, али не и мамама након повратка, јер треба разврстати све ствари, које углавном заврше код неког другог.

Кући се, често, врате са бермудама за три броја већа, туђим папучама или три рукавице за пливање.

Једно је сигурно, успомене остају урезане, али се и рађају нове идеје за још љепша и узбудљивија путовања.

Извор: Бука