После 13 година воздигао се Коштуница, причаће о политици у Србији кад за то дође време

После пуних тринаест година својеврсне медијске самоизолације, бивши председник СРЈ и лидер ДСС Војислав Коштуница појавио се данас у јавности, и то у друштву некадашњег блиског сарадника Зорана Ђинђића, и бившег потпредседника Демократске странке Слободана Гавриловића.

У изјави за 24седам Војилсав Коштуница је рекао да ће о политичком животу Србије да говори кад за то дође време, а да у овом тренутку може само да полемише о “Ратном дневнику” Радомира Милаћевића, на чијој је промоцији у Медија центру и говорио.

На моменте, док је излагао и износио своје импресије о Милаћевићевом учешћу у Великом рату, изгледало је као да Коштуница говори о Србији у годинама кад се на страни демократске опозиције борио против власти Слободана Милошевића, али и оним кад је био на власти, и оним после изгубљених избора.

-Дрекавци и професионалне патриоте, који су мало или нимало осетили ратне страхоте опеваће и у шареним бојама и представити најсрамнија дела људског рода. Неће се дуго чекати, па ће се масе почети одушевљавати оним чега би требало да се ужасавају – записао је Милаћевић, а Коштуница апострофирао као један од најзанимљивијих делова обимног штива.

Констатовао је да у “Дневнику” каткад, има и грубих претеривања и оцена појединих личности, али их је говорник оправдао као последицу “не само рата, него и стања у самој пишчевој души.“

Навео је да су се на списку оних које је Милаћевић небираним речима оцрнио, нашли и престолонаследник Карађорђевић, војвода Бојовић…

-Поводом смрти војводе Путника маја 1917. записаће да је умро представник војничке касте, који је својим послушним и праволинијским понашањем створио од Србије једну велику касарну – издвојио је Коштуница као занимљивост из књиге.

На крају је рекао да га је највише потресла каснија судбина српског борца Милаћевића, рањеног седам пута, касније угледног београдског адвоката који је створио завидно имање, а без чега је остао доласком комуниста на власт.

Иако је у време Великог рата, успео да за месец дана, у војничком рову, преведе на српски језик једну од књига Гистава Лебона, у Титовој Југославији Радомир Милаћевић могао је да ради само као судски приправник у Алексинцу, живећи у напуштеном делу железничке станице.

– Размишљао сам колико је таквих судбина, као што је Милаћевићева, колико је таквих судбина остало у усменим казивањима и временом су препуштене забораву – завршио је Коштуница.

Треба напоменути да је ДОС, када је дошао на власт, коме је припадао и Коштуница, обећао враћање одузете имовине, али многи наследници до данас нису успели да врате оно што је комунистичка власт одузела њиховим прецима.

24seda


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО