Ако члан Предсједништва БиХ може да буде главни епидемиолог, премијер, предсједник Републике и лидер најјаче странке, онда градоначелник Бањалуке, у најмању руку, може да буде главни опозиционар у Српској.

Ако Милорад Додик први зна када ће ђаци опет на екскурзије, до када ће да раде кафане, када ће просвјети и здравству да буду повећане плате, Драшко Станивуковић има право да пита гдје је референдум о независности Српске, да се бори против приватне државе, војне вјежбе на Мањачи и да народу у Шековићима збори о „возу промјена“.

Очигледно се таквом логиком води градоначелник највећег града Српске, који ових дана са остатком руководства ПДП обилази РС уздуж и попријеко и говори грађанима како треба да се угледају на Бањалучане.

Изгледа да, умјесто једног, добијамо два Додика. Наравно, њихова снага је сада немјерљива, али су им профили исти: политичари који мисле да могу све, да са њима свијет почиње и завршава, да су главни и савршени у свему што раде.

Како раде, то је друга и дугачка прича, али Станивуковић, у покушају да буде и градоначелник, и шеф градских одјељења, и главни инспектор, и возач багера, и грталице, и противкандидат Додику, и примјер опозиционог успјеха – има велики хендикеп у односу на ривала. Додик у Предсједништву БиХ с пола гаса претекне грешног Џаферовића и антиконститутивног Комшића, па му остане толико времена да по РС ради шта му воља, а то укључује и поигравање с опозицијом.

Да би градоначелник Бањалуке изван Бањалуке могао да заговара промјене, прво у Бањалуци мора да уради оно што је обећао, да је промијени. То значи да на челу града треба да остане бар четири године, да схвати да више није само опозиција, него и власт, вријеме је да ради. Па макар тај рад био рушење „Кајак терасе“.

Све друго би било прескакање степенице на путу ка политичком врху Српске, којој не треба боља или лошија замјена за Додика, него систем у коме ће најбољи да раде свој дио посла.

Међутим, опозиција нема избора. Станивуковић, такав какав јесте, један је од њихових кандидата који имају највеће шансе у изборном окршају с Додиком. Та чињеница ће вјероватно превагнути, јер би кандидовање истрошених политичких личности, са много ораха у џеповима, била још гора опција, која их сигурно води у пораз.

Српскаинфо