У источној Херцеговини Васкрс је, као и другим православним крајевима, празник над празницима, симбол побједе живота над смрћу.

Радост Васкрса почиње литургијама и куцањем обојеним јајима. У свим православним храмовима након јутарњег богослужења вјерницима се дијеле васкршња јаја, са којима они почињу славље у својим домовима.

Дану када је васкрснуо Исус Христос радују се сви, а посебно најмлађи. Херцеговци признају да нема толико обичаја као за Божић и рођење Богомладенца, али да је васкрсење посебан дан када се прославља живот, без обзира на све недаће, па и пандемију вируса корона, у којој је протекао прошли, а дочекује се и овај Васкрс.

Посебно свечано у светитељевом родном селу
Свечано ће другог дана маја бити у Мркоњићима, родном мјесту Светог Василија Острошког у Поповом пољу, на тридесетом километру од Требиња. То је празник кад у ријетко насељено село, на стара огњишта, долазе сви они који су се раселили: у сусједно Требиње, Љубиње или много даље од Херцеговине, да се присјете обичаја и традиције.

Васкршња јаја, у овом селу, као и у већини других мјеста у Херцеговини, фабају се на Велики петак, а по традицији, јаја су црвене боје, офарбана у луковини или како то у Херцеговини кажу „лучини“.

– На Васкрс ујутро, кад се вратимо из цркве окупи се породица, трпеза је пуна, а на столу су офарбана јаја. Након вишеседмичног поста омрсимо се куваним јајима, а онај чије је јаје најтврђе добија сва јаја која је поломио. Прво офарбано јаје оставља се до сљедећег Васкрса као чуваркућа. Након што се обичај обави у својој кући, иде се од куће до куће у селу и славље највећег хришћанског празника потраје до вечери – прича о обичајима Раде Бошковић, предсједник Црквеног одобра Мркоњића.

Духовни центар
Додаје да се Мркоњићани, али и цијела Херцеговина, ове године посебно радују 12. мају, празнику Светог Василија Острошког Чудотворца, или како кажу у свечевом родном месту – Васиљевдану.

Завршени су грађевински радови на комплексу Духовног центра Мркоњићи, који је никао око Цркве Светог Василија донацијом Владе Србије и РС, а приводе се крају и радови на уређењу простора испод црквеног комплекса.

– Ако Бог да, до 12. маја, када се прославља Васиљевдан овдје у Мркоњићима биће завршено и уређење околног простора, а недавно је постављено и освештано звоно – каже Бошковић.

Црква изграђена на родној кући, испод кошћеле старе више од четири вијека, коју је, по предању, посадио светитељев отац да обиљежи рођење сина јединца, од овог 12. маја требала би бити стално отворена.

Васкршња јаја из „лучине“
На другој обали ријеке Требишњице, на десетак километара од града, смјестио се древни манастир Дужи, женски манастир, који ни у време комунизма никада није затворио своја врата. Ова светиња некада је била сједиште херцеговачког митрополита.

У дворишту светиње, на празник Цвијети, затекли смо старицу Милицу Симовић из Богојевић села на Зубцима код Требиња.

– Код нас је од старина обичај да се домаћа јаја, која се скупљају раније, боје у води у којој су потпљене љуске од лука или трава броћ. Љуске од црвеног лука, које купимо мјесецима, или броћ се потопе ноћ раније, да пусте боју. На Велики Петак у тој води се кувају јаја. Боја буде црвена, а никад нисмо јаја бојили другим бојама нити шарали ничим осим воском. Сад ови млађи боје јаја различитим, оним индустријским бојама, лијепе сличице, цртају по јајима, а наша традиција је само луковина или броћ – прича бака Милица за Српскаинфо.

Додаје да је Васкрс посебан празник када се окупља породица за трпезом, а прво се послије причешћа куца обојеним јајима.

– Неком се одмах јаје сломи, а онај ко има најтврђе јаје чува га до наредног празника – каже ова старица.

Милица наводи да се сада доста тога ради другачије него када је она била млада и да јој је жао што се све мање држи до старих обичаја.

Трпеза
Вјероучитељица Неда Гудељ каже да се у манастиру Дужи цијелу годину припремају за највећи хришћански празник Васкрс, а не само посљедњу, страсну, седмицу пред празник, када уз пост и молитве дочекују празник над празницима.

– Јаја у домаћинствима у овом крају се фарбају на Велики петак, али ми у манастиру сваке године офарбамо од 800 до хиљаду васкршњих јаја, па бојење почињемо раније, у уторак или сриједу, пред празник васкрсења- објашњава она.

Неда додаје да се јаја у манастиру фарбају само црвеном бојом, пошто је то боја Христове крви, а без страдања нема ни васкрсења.

И у овој светињи јаја се боје у љускама од лука и броћу, а због велике количине додаје се и црвена боја.

– Јаја украшавамо листовима траве, који се стављају на кору јајета прије него што се почне кувати у боји, а манастирска традиција је да се шарају воском – објашњава она.

ФОТО: ДУБРАВКА ЧОЛОВИЋ/РАС СРБИЈА

Наводи да је у манастиру Дужи обичај да се на Васкрс ујутро уз јаја служи и млади крављи сир, који је усирен ноћ раније у манастирском домаћинству.

– Он се освештава заједно с јајима која се дијеле вјерницима након васкршње литургије. Затим се за манастирском трпезом износи млади сир. Након што се вјерници омрсе јајима и сиром постављају се колачи и друго послужење. Ниједан Васкрс ни Божић у овом манастиру нису прошли без пјесме верника окупљених око празничне трпезе – каже она.

Вјерници
Неда истиче да сви вјерници у манастир на Васкрс доносе обојена јаја.

– То је обичај који је остао из периода од прије деведестих година прошлог вијека, када се није ишло пуно у цркву, а народ је увијек долазио у манастир Дужи, који је и у том времену стално био отоворен. Триедест година је био једини „живи“ манастир у требињском крају – присјећа се она.

Село Мркоњићи, родно мјесто Светог Василија Острошког и Тврдошког, и до сада је привлачило вјернике из свих крајева и путнике намјернике који су пролазили магистралним путем према Мостару. Мали број мјештана овог поповопољског села очекује да ће крај додатно оживјети изградња Духовног центра, чија је прва фаза завршена.

Радови у првој фази подразумијевали су изградњу комплекса религијских објеката око цркве Светог Василија с низом садржаја, келија, радионица, кухиње, гостионе, палионице за свеће. Остало је да се уради унутрашње уређење објеката, а у другој фази планирано је и уређење видиковца с пратећим садржајима.

ТРАДИЦИЈА МАНАСТИРСКОГ СИРА
Манастир Дужи је светиња гдје се деценијама обрађује манастирско имање и производи надалеко познат манастирски сир, „груда“, од крављег млијека, са којим се вјерници мрсе за Васкрс.

Све је почело од доласка мати Теодоре, крајем педесетих година прошлог вијека, која је набавила краву и направила прве сиреве. Од продаје сира се живјело, а манастир се одржавао и градио захваљујући младим и сувим грудама манастирског сира, које је игуманија Теодора носила и продавала на пијацама у Требињу и Дубровнику.

Традиција је настављена и данас, а по рецепту мати Теодоре, који је наслиједила монахиња Михаила, праве га двије Миле, које се брину од манастирском домаћинству.

Српскаинфо