Петина запослених хоће да настави да ради на даљину, јер тако могу дуже да спавају, док петина жели трајно да обавља посао од куће

Фо­то Танјуг/Т. Радовановић

Глоса: Радницима се ствара осећај отуђености, јер више не могу директно међу собом да разговарају. Истраживања показују да то доводи до пада продуктивности рада, па радник губи емотивну и социолошку повезаност са компанијом у којој је запослен, наглашава Ранка Савић, председница АСНС-а

У многим европским земљама, у Северној Америци, Азији и Аустралији, од 30 до 40 одсто различитих врста послова могу редовно да се обављају на даљину. Ипак, оваква врста рада неће трајно заменити класичан, јер такво пословање неће бити могуће уколико се компанија бави производњом или пружа директне услуге, сматрају истраживачи из Међународне организације рада.

На сличан начин размишљају и запослени, па је тако најновије истраживање агенције „Југов”, спроведено око годину дана после првих локдауна, у којем је учествовало 2.027 радника на даљину, показало да готово половина (45 одсто) анкетираних жели баланс између рада од куће и оног у канцеларији.

– Резултати указују на то да је 42 одсто оних који обављају посао од куће „уморно од зума”, али само 14 процената њих хоће да се врати на рад у пуном времену кад пандемија заврши. Сваки пети испитаник одговорио је да не жели никад да се врати – наводи се у овом истраживању.

Готово половина анкетираних прижељкује баланс између одлазака на посао, између једног и три дана у недељи. Као најчешћи разлог за то (51 проценат) навели су избегавање путовања на посао.

У 34 одсто случајева радници преферирају флексибилније радне сате. Петина запослених жели да настави да ради на даљину, јер тако могу дуже да спавају, а 15 одсто јер не морају да носе формалну одећу. Чаврљање с колегама је оно што им највише недостаје из канцеларијског живота (43 одсто).

У начелу, истраживање показује да рад никад више неће бити исти као пре пандемије. Запослени траже флексибилније пословно окружење које задовољава нову равнотежу рада и живота.

Андреа Глориосо, главни извршилац за стручне послове и јавне политике Европске комисије, недавно је подсетио да, ако се радом на даљину управља на правилан начин, он може имати више предности за раднике.

– Запослени тада има могућност да се боље усредсреди на рад, да штеди на времену јер се не превози до посла – признао је он, док у Асоцијацији слободних и независних синдиката (АСНС) подсећају да рад од куће нема само добре, него и лоше стране.

– Радницима се ствара осећај отуђености, јер више не могу директно међу собом да разговарају. Истраживања показују да то доводи до пада продуктивности рада, па радник губи емотивну и социолошку повезаност са компанијом у којој је запослен – наглашава Ранка Савић, председница АСНС-а.

И док су готово све западноевропске земље детаљно прецизирале рад од куће, наши послодавци су у највећем броју случајева своје запослене тамо где је то било могуће послали да обављају посао од куће, али без претходно правно регулисаног статуса, што је додатни проблем у Србији.

Политика