Вјерници и црква данас обиљежавају Велики петак, дан када је, по вјеровању, Исус Христ осуђен и разапет на Голготи, гђе је и умро.

Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и за њега се везује велики број обичаја и вјеровања.

Данас се Црква сјећа догађаја који су непосредно претходили Христовом распећу – од тренутка када је Исус изведен пред суд Понтија Пилата, па све до момента када је скинут са крста и положен у гроб који су чували војници како би спријечили да неко украде тијело.

Због тога је ријеч о најтужнијем хришћанском празнику. Данас се строго пости, не пјева се, не весели се, а до Ускрса, неђеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона јер она симболизују радост, него се вјерници позивају у храм дрвеним клепеталима.

На Велики петак се у храмовима износи плаштаница на посебно украшен сто који симболизује Хритов гроб Христов, испред олтара. У неким крајевима, обичај је да се вјерници послије цјеливања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном вјеровању ако се у том тренутку помоле Богу и помисле неку лијепу жељу, она ће им се сигурно остварити.

Данас не узимајте игле и ексере… стари кажу, не ваља се! Овај дан се назива и “Распети петак”, па се вјерује да данас не ваља дирати оштре предмете да се не би “повријеђивале Исусове ране”. Због тога данас обућари и кројачи не раде.