Његош у једном дијелу “Горског вијенца“ каже “Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака“. Тако је и са кошаркашима Леотара ове сезоне. Мали буџет и то један од најмањих у лиги, бројни други проблеми а на крају су завршили у Лиги за првака.

Миро Вукоје и његов стручни штаб имали су ограничене ресурсе приликом склапања екипе. По информацијама које имам буџет Леотара је око 180 хиљада марака. Зато су у Леотару одлучили ангажовати већином домаће момке којима бар неће морати плаћати стан и храну.

Окупила се веома добра екипа, поготово ако се узму у обзир финансије. Браћа Ђурасовић, Дејан Шакотић, Владимир Алексић, Ђорђије Нинковић, Стефан Мијовић, Милидраговић и другови, од старта су дисали као један а то њихово заједништво је и највећа снага ове екипе.

Јер поред скромних финансија, Леотар је имао још гомилу проблема. Готово да није било меча у коме је Леотар играо са комплетном екипом. Рецимо, Слободу и Челик добили су у гостима са осам играча у ротацији. Бројне повреде, неколико случајева коронавирус, све су то биле муке за Леотар.

Колико је ситуација лоша што се услова тиче, говори и податак да Леотар на гостовања иде и без доктора и без физиотерапеута. Тако на примјер, Раичевићу који се повриједио против Борца, помоћ је указао медицински тим Борца.

Међутим, без обзира на мали буџет, на проблеме са повредама и короном, Леотар је показао да велико срце играча може надмашити све. А срце играча Леотара је заиста велико. Они се боре као лавови и играју заиста квалитетну кошарку.

sportdc.net