Ако има истине у изреци да „љубав на уста улази“, онда је скоро сигурно да ћете се на „први залогај“ заљубити у Републику Српску, јер у било који дио ње да дођете, прва препорука љубазних домаћина је управо храна и дегустација онога што су они са пажњом и љубављу спремили у свом домаћинству.

Оно по чему је заиста препознатљива Република Српска јесте традиционална кухиња, која се подудара са климатским карактеристикама предјела и узима оно што природа нуди. То све потврђују непрегледне површи прекривене бујним пашњацима, разноврсном љековитом флором, бројним језерима, шумама, ријекама и изворима, што је доказ здраве средине.

Традиција спремања хране и пића на нашем простору саткана је од љубави, стрпљења и емоција коју домаћини радо преносе на своје госте, љубазно и отворено одговарајући на сва ваша питања, али као по обичају љубоморно чувајући „тајну“ баш тог једног састојка који храну чини тако посебном. Знају наши вриједни домаћини да је најважније код госта пробудити осјећај тренутка и буђења жеље, зато, неријетко, ако имате среће, уз чашицу вина или ракије и уз најљепша јела, од наших љубазних домаћина можете чути анегдоте и легенде везане за крај у којем живе и у којем се налазите, што читав утисак и доживљај чине још већим.

Овдје се једе полако, са уживањем и поштовањем. Посебно богатство чини различита рецептура истоимених јела у разним крајевима Српске. То значи да ћете цицвару или љевушу потпуно другачије доживјети у Крајини, Семберији или Херцеговини. Основни разлог различитих рецептура домаћих јела проистиче из тога што су их наше баке и дједови припремали од намирница које су имали у кући па тако имамо небројено много варијација. За многе специјалитете наше националне кухиње не постоји конкретна ријеч у ријечницима страних језика, а ни укус са којим се могу упоредити. Стога је најбоље доћи и испробати их.

(Фото: ТОРС/ Бојан Црнокрак)
Док се пакујете и спремате на пут ка Српској представљамо нека од јела коју ће наши домаћини спремти само за вас:

Цицвара се убраја у старинска српска јела. Према етнолошким подацима, ово јело се, у крајевима које насељавају Срби, спрема од давнина. Најстарије рецептуре записане су још у манастирским књигама и у њима се цицвара припрема прије свега од брашна пшенице, ражи, јечма, овса. Када је кукуруз почео да осваја европске њиве, кукурузно брашно је преузело улогу главног састојка цицваре. Маст, уље, маслац и кајмак, као и разне врсте сирева, неопходне су масноће за добру цицвару, које окус овог јела доводе до савршенства. Дођете ли у Херцеговину на трпези ће вас дочекати цицвара послужена са медом.

Бањалучки ћевап у лепињи многи сматрају најславнијим брендом Бање Луке. Јединствен је по свом изгледу, укусу и начину сервирања. Појавио се прије више од 100 година, а прославио се и одомаћио прво по цијелој бившој СФРЈ, а потом и даље по свијету. Бањалучки ћевап се једе врућ, прстима и чачкалицом, иако ће вам у већини роштиљница сервирати прибор за јело. Уз њега се обавезно служи лук, исјечен на крупне кришке. Послије ћевапа препоручује се јогурт или кисело млијеко. Кажемо да бањалучки ћевап пола своје славе дугује бањалучкој лепињи, која се може јести и сама, али намочена таман толико да не изгуби хрскавост.

(Фото: ТОРС/ Бојан Црнокрак)
Сир из мијеха производи се у селима Херцеговине, посебно око Невесиња. Добри познаваоци кажу да се најмање један комплетан оброк дневно у Херцеговини састоји од млијека, кајмака, сира и хљеба! У прилог томе говори и једна типична узречица у Херцеговини: упитан шта је јео, Херцеговац ће одговорити – „хљеба и сира“. Потпуно је природно да пробате најпознатији сир херцеговачког краја „сир из мијеха“! Начин похрањивања, мијех, јесте оно што овај производ чини јединственим, као и чињеница да се не може индустријски произвести. Поступак и процес производње сира из мијеха можете виђети у Невесињу, те код произвођача који се баве производњом на традиционалан начин.

Пура (качамак) – У засољену кључалу воду додаје се кукурузно брашно, уз лагано мијешање. Одличан је прилог уз све врсте меса и млијечних производа.

Пожељно је јело правити од старих сорти кукуруза као што су бјелчић, жутац и стоданац.

(Фото: ТОРС/Бојан Црнокрак)
Ванилице-ситни колачи за чију припрему се, поред осталих намирница, користи свињска масноћа и домаћи џем од шипака или кајсије, што им даје посебну текстуру и топивост док се конзумирају.

Вина Херцеговине – Захваљујући великом броју сунчаних дана, пријатној клими и питомим брежуљцима, у винским подрумима на сјеверу Српске праве се врхунска вина, која представљају доказ да се и у континенталним крајевима могу узгајати врхунске лозе, уткане у љепоту винограда и брежуљкастих крајолика. Вински заљубљеници могу уживати у хармоничности наших локалних вина прављених од сорти Chardonnay, Pinot Blanca, Cabernet sauvignon, рајнски ризлинг.

На шкртој херцеговачкој земљи, пуној камена и драче, узгајају се најплеменитије сорте винове лозе и прави вино препознатљивог квалитета. Захваљујући климатским условима и географском положају, винска цеста Херцеговине постаје све препознатљивија на винској карти. Први контингент вина извезен је преко Трста у Европу 1883. године. Аутохтоне сорте су вранац и жилавка, а ластванско вино жилавка, изузетног квалитета, било је званично вино хабзбуршког царског двора у Бечу.

На линку сајта Туристичке организација Републике Српске погледајте и брошуру ено и гастро понуде овог поднебља.