Данас се обиљежава Свјетски дан књиге и ауторских права.
Као и прошле тако и ове године овај значајан датум обиљежава се у условима које диктира епидемиолошка ситуација. Да ли су нас изолација и измјењен темпо свакодневице вратили читању или су нас отуђили од књиге? Одговор на ово питање потражили смо у Народној библиотеци „Владимир Гаћиновић“.
„Када је у питању читаност за вирјеме вируса корона, можемо рећи да смо забиљежили пораст интересовања за књигу и читање. Најчитанија претходне године била је савремена књижевност, читала се Елена Феранте, Румена Бужаровска, Беким Серјановић, Фредрик Бакман, али читани су били и класици: Андрић, Селимовић, Нушић, Душан Ковачевић, Достојевски, Толстој…“, каже директорица Народне библиотеке у Билећи Ирена Дунђер.
Љубитељи писане ријечи у Билећи навикли су да Библиотека организује књижевне вечери и бројне промоције. Та дружења увијек су имала посебну драж. Данас нам оваква врста окупљања посебно недостају, али су нам врата Библиотеке увијек широм отворена.
„И поред ситуације у којој се свијет нашао, и писци и и издавачи и читаоци настоје да остваре своје жеље и циљеве у мјери у којој је то реално могуће. И поред околности о којима говорим наша Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ у значајној мјери прилагодила се условима датим актуелном епидемиолошком ситуацијом. И у протеклој години наша установа радила је по препорукама кризних штабова,а то значи да су читаоци (осим у краћим интервалима) могли доћи у наше просторије и добити жељену књигу или да жељени наслов потраже у Библиотеци на отвореном, коју смо инсталирали прошле године у јуну мјесецу и коју заиста користи значајан број наших сугарђана млађег и старијег узраста“, каже Ирена Дунђер.
И професор српског језика и књижевности у Средњошколском центру „Голуб Куреш“ Лазар Гњато истиче важност књиге и читања.
„У дигиталном добу истрајава се на запитаности о судбини књиге и читања. Одговори су предвидљиви и често банални. Још на почетку овога вијека Умберто Еко је у књизи „Не надајте се да ћете се решити књига“ рекао: „Варијације предмета књиге нису измениле ни њену функцију, ни синтаксу, већ више од пет стотина година. Књига је попут кашике, чекића, точка или маказа. Када сте их једном измислили, не можете их учиниту бољим. Можда ће она еволуирати, можда јој странице више неће бити од папира, али остаће оно што јесте“. Дакле, наш однос према књизи и читању више је одраз стања нашег духа, односно нашег физичког, менталног и социјалног благостања, него посљедица дигиталног времена у коме живимо. За Данила Киша „књижевност јесте, или би требало да буде, последње прибежиште здравог разума. Пишем, дакле, јер сам незадовољан собом и светом. И да бих исказао то незадовољство. Да бих преживео!“. Читати значи одабрати побуну против безнађа. Читати значи имати храбрости да се служиш сопственим разумом“, истиче професор Лазар Гњато.
Библиотека „Владимир Гаћиновић“ располаже са око 25.000 књига. И током претходне године књижни фонд је обогаћен са неколико десетина нових наслова који су у ову установу стигли као поклони појединаца или институција.
„Посветили смо пажњу и повећању броја читалаца, тако да их је данас преко 1.200 у нашој библиотеци, од којих је највише оних најмлађих. Жао нам је да су због актуелне епидемиолошке ситуације изостала традиционална дружења читалаца и писаца, промоције књига и књижевних остварења уопште. Но, надамо се да ћемо ускоро моћи да реализујемо наше програме који доприносе развоју културе, културне мисли и образовања у нашем граду, гдје је дружење са књигом одавно препознатљиво“, истиче Ирена Дунђер и поручује да јој је жеља да Библиотека наредни Свјетски дан књиге дочекамо широм отворених врата и да се ова епидемиолошка ситуација напокон смири.

„Три дана немој читати књиге и твоје ће ријечи изгубити љепоту“! СРЕЋАН НАМ СВЈЕТСКИ ДАН КЊИГЕ!

Фото- Тијана Тркља/ Радио Билећа