Четврта прича из Требиња: „Ништа се од онога што смо испричали, ипак, неће десити.“

Одрасла сам по једном изнова сваки пут када сам схватила да
ће планине да имају и даље ону златну боју у јесен
и да ће сунце сијати најјаче тамо
а да ми туда више нећемо проћи
И када је постало јасно да
ће та једна флаша вина остати непопијена,
ЦД неодслушан још једном
И тај један једини тренинг неодрађен заједно
А истина је да ме ниси лагао и да сам одавно чула ријечи
које гласе овако: „Ништа се од онога што смо испричали ипак неће десити.“


Питам се да ли си изговорио икада раније или касније, нешто тако сурово
и да ли ћу ја чути још некада нешто слично томе
Остаће и та једна кафа непопијена
а толико сам је пута попила с тобом, баш на том мјесту да ћу можда једног дана и вјеровати да се заиста десила
Иако се
Ништа од онога што смо испричали ипак неће десити.
П.С.


Т.


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО