Трогодишња Милица Ракић је рођена у зору 9. јануара 1996. године. Убијена је 17. априла 1999, у свом купатилу, у Улици Димитрија Лазарева Раше у Батајници.

Гелери агресорских НАТО бомби распарчали су прозор, покидали завјесу. Милица је сједила на ноши. Мајка Душица је, који тренутак прије, кренула да јој спреми постељу. За сан.

Тата Жарко покупио је веш са штрика и црвену хаљиницу са извезеним мачетом у корпи, које спава. Брат Алекса је њену лутку смјестио у креветић, крај јастука. Тако је Милица одлазила на починак.

Експлозија је била нагла и снажна. Након тога се ништа није чуло, осим вриска њеног оца Жарка. Узео је Милицу у наручје. Трчао је низ степенице, а дијете му је клонуло на рукама. Улетио је у ауто и возио, није се помирио са чињеницом да је већ умрла.

Споменик девојчици Милици Ракић страдалој у НАТО агресији 1999. године налази се у Ташмајданском парку у Београду.

Милици је пјесму посветио српски пјесник Добрица Ерић, у знак сјећања на Милицу Ракић и сву дјецу страдалу у НАТО бомбардовању 1999. године.

АТВ