„Име? – Милица
Омиљени предмет? – Природа и друштво
Хоби? – Играње ластиша
Омиљена храна и пиће? – Гатачки кајмак и млијеко.
…
-„Милице, треба да ставиш пица и кола“…

Тако се ја уписивах у лексиконе дјетињства, да сам добила и надимак кајмак. А онако, буцмастих образа, са кикицама често сам их подсјећала на чобанчицу, што ми је као дјетету сметало.
Већ тада је почело неко сиљење у калупе. Чему сам, истина, хтјела да се прилагодим.
Још тада схватих да је горак плод „штрчања“ у било ком смислу.
Касније се то и потврдило, да друштво трпи само стандард и ништа мимо тога.
Да вам не причам тек зановијетања: Не смиј се гласно. Не буди ћутљива. Нашминкај се. Буди природна. Среди се. Покриј се. Не буди намргођена. Не церекај се ти си дама. Буди духовита. Не причај толико. Буди умјерена. Буди амбициозна. Не истичи се. Покажи свој таленат. Што ћутиш? Шта си се навила? Дружи се. Не излази толико, шта ће људи мислити? Упознавај се. Макни се од тога. Не претјеруј. Буди виђена. Смири се.
…У недоглед бих могла, све са намјером да кажем једно. Да је то све одговор на чуђење већине зашто су данас „ове дјевојке и момци, сваки исти“. И да су више оригиналности, талента, људског шаренила и воље за истицањем разлика убила начела друштва и гурање у калуп стандарда. Култура, пристојност, и доброта ће нићи гдје има услова за то, гдје нема никакви ставови, стилови, материјалне ствари, ученост, нити господска држања и изражавања неће прикрити духовну немаштину.
Зато се замислите и сјетите шта је оно дијете у вама хтјело да постанете, будите онакви какви себи најбоље пријате без устручавања. Ви ћете живјети са собом до краја живота, зато се смијте гласно ако вам се смије и пјевајте ако вам се пјева.

Порука за крај лексикона:
„Пао медо с моста од мене ти доста“

С љубављу, Милица „

Херцеговац.нет/ Милица Грубачић