Кад учиниш да се неко осећа боље,
Кад се твоје одсуство осети,
Кад можеш својим осмехом да промениш нечији дан,
Кад си спреман да се одрекнеш сопственог задовољства зарад другога.
Кад се молиш да други буде боље.
Кад уживаш без динара у џепу.
Кад имаш пријатеље којима није важно то што немаш у неком тренутку новца ни за шта.
Али им је важно да се не осећаш лоше у њиховом присуству.

Кад о родитељима причаш са поштовањем, свестан да ти је подарен живот, свестан да је њихова жртва за тебе, њихово неспавање и борба да ти имаш сигурност највише што можеш да добијеш.
Кад не мрзиш никога, без обзира да ли ти је нането зло, јер оправдање за мржњу не постоји.
Кад си срећан што си се пробудио, захвалан небесима на новом дану.
Кад умножаваш добра и тешиш слабије од себе, уместо да их тлачиш.
Кад ти је љубав највреднија тековина у животу.

Кад се отргнеш од паланачког „па сви то раде“ и урадиш по свом, не приклониш се већини.
Нека мисле да си чудак, да си неразумљив и немогућ. Зар није то боље него да будеш део света где је нормално варати, лагати, дрогирати се и доказивати се на најпримитивнији начин?
Буди шмекер – кад је сви вређају ти јој поклони цвет.
Буди „папучар“, брига те.
Буди дама – пољуби га у друштву, уместо што га критикујеш.
Загрли мајку и оца – није срамота!

Буди свој!
Воли живот.
Пусти страх и људе који те омаловажавају.
Можеш и више него што сањаш.
Посеј семе вере и наде око себе.
Створи свет у коме нема свакодневних придика, кукања и оговарања.
Буди ловац на срећу.

Милан Гајић