„Свеједно ми је да ли своје приче причам преко телевизије или преко телефона, или их шапћем некоме на уво, или их штампам у новинама. Ја морам некоме то да испричам. Ако ме спрече на телевизији, писаћу књиге. Ако не буду хтели да штампају књиге, писаћу за новине. Ако ме изјуре из новина, цртаћу и сликаћу. Ако не будем имао новаца за боје и платно, сачекиваћу људе на улици и заустављати их речима: „Хеј, нисам ти то још причао…“ Причаћу по кафанама, тролејбусима… Писаћу писма… Али, кад једном заћутим, биће готово са мном.“
(Момо Капор, новинар, сликар и писац)