Милорад Телебак, лингвиста и професор бањалучког Универзитета преминуо је данас у Бањалуци, у 79. години живота.

Рођен је у Невесињу 1942. а животни позив везао је за школу (настава српског језика), позориште (лектура говорног израза) и унапређивање језичке културе народа (написи у листовима, емисије на радију и телевизији, популарни приручници).

Предавао сценски говор на Академији драмских умјетности Универзитета у Бањалуци.

Аутор популарних језичких приручника:
• Говоримо српски: С лакоћом до језичке културе (пет издања: Бања Лука, Приштина, Подгорица; награда “Свети Сава”);
• Музика ријечи: Ка говорној култури (четири издања: Бања Лука; награда “Кочићево перо”);
• Правоговор: Не читај како пише (три издања: Бања Лука, Београд, Нови Сад);
• Практични језички савјетник (Источно Сарајево);
• Шта се крије иза етимологије (четири издања: Бања Лука, Источно Сарајево, Београд, Нови Сад);
• Са смијехом кроз граматику (два издања: Бања Лука);
• Како се пише: Рјечник ијекавских облика ријечи (Бања Лука);
• Како се каже: Хиљаду језичких савјета (два издања: Бања Лука, Нови Сад);
• Одвојено, спојено или са цртицом (Бања Лука);
• Великим или малим словом (Бања Лука).

Од 1992. до данас предано ради на очувању правилности и чистоте српског језика и унапређивању језичке културе широке јавности, што је резултирало обимним ђелом.

Поред већ поменутих језичких приручника, објавио је више од 700 написа о српском језику у листовима и популарним часописима; припремио и водио више од 400 веома слушаних и гледаних емисија у образовном програму Радија и Телевизије Републике Српске.

Био је аутор и извођач поучне језичке монокомедије “Са смијехом кроз српску граматику” – близу 100 извођења у школама, библиотекама, домовима културе, позориштима.

Знајући да сувопарну граматику не воле да уче ни они који морају, Телебак је народу писао и говорио једноставно – да свима буде приступачно, духовито – да свима буде занимљиво и лако памтљиво, а да притом буде и поучно, и практично.

У томе је “тајна” његове гледаности и читаности, што му је донијело велику популарност у народу. Запажен је и у стручној јавности на цијелом српском језичком простору.

Био је и редактор је другог измијењеног издања “Правописног речника српској језика” Милана Шипке; члан је уредништва гласила Матице српске “Језик данас” – Нови Сад;

Био је члан Комисије за фонологију и Комисије за стандардни језик у школству, издаваштву, администрацији и јавним гласилима Одбора за стандардизацију српској језика при Институту за српски језик САНУ; члан Одбора за српски језик Одјељења књижевности и умјетности АНУРС.

Добитник је високог стручног признања Матице српске – Повеље за укупан допринос неговању српске језичке културе (прије Телебака ово признање је добио само академик Иван Клајн)

Предсједник Републике Српске одликовао је Телебака Орденом Његоша III реда.

(МОНДО)