Уочи православног Васкрса новинари редом говоре: „хришћани који Васкрс славе по јулијанском календару“, а када говоре о римокатоличким васкршњим свечаностима, кажу: „они који Васкрс славе по грегоријанском календару“.
Овдје је очигледна аналогија са Божићем, али та аналогија није исправна, и у коначном она дезинформише јавност. Јер, сваки онај ко слуша овакве вијести помислиће да Грци славе Васкрс кад и римокатолици. Исто ће помислити и за Бугаре и Румуне. И превариће се.
Питање датума Васкрса није просто календарско питање, као што је то случај нпр. са Божићем или Митровданом. Божић је везан за 25.децембар . Датум Васкрса се одређује другачијим начином. Хришћани још од првих вјекова нијесу бринули толико о томе који је био календарски датум Христовог страдања, колико о томе да је то било у вријеме јеврејске Пасхе. А Пасха је, са нашег данашњег становишта, покретан празник, јер се приципи рачунања времена по мјесечевом (лунарном) календару Старога Завјета, не поклапају са принципима нашег данашњег соларног календара. До данас, сви правосалавни инсистирају на томе да се датуми новозавјетног Васкрса и јудејске Пасхе не смију поклопити, док се римокатолици не држе тог приципа, па долази до међусобних разлика у слављењу Христовог Васкрсења, иако и за једне и за друге важе нека заједничка правила израчунавања овог датума . Отуда чињеница да су неке помјесне православне цркве прихватиле употребу грегоријанског календара, нимало не утиче на прославу Васкрса у овим црквама, јер – како рекосмо- Васкрс се не рачуна ни по јулијанском, ни по грегоријанском календару, већ по посебном пасхалном рачунању протока времена, који има своју догматску важност. Па ако се и јесу раздвојили календари (што се види у датумима Божића и бројних свечева у току године између, рецимо СПЦ и нпр. Атинске Архиепископије), није се раздвојило празновање Васкрса, него је оно, од првих вјекова, до данас, код свих православних, истога дана, и тако ће остати до свршетка свијета и вијека.

(O. Гојко Перовић)