На данашњи дан 1999. у близини села Љубенић код Пећи, током обављања борбеног задатка погинула је ХЕРОИНА ЉИЉАНА ЗИКИЋ- КАРАЂОРЂЕВИЋ

Љиљана Жикић Карађорђевић била је добровољац Војске СР Југославије у току НАТО агресије на СР Југославију 1999. године.
Рођена је у Крагујевцу 9. марта 1957. године, а током младости је похађала музичку и балетску школу. Као девојчица је свој таленат показала у Позоришту Јоаким Вујић у Крагујевцу, а њена лепота донела јој је титулу мис Србије 1978. године.
Играла је у филмовима Балкан експрес, Грлом у јагоде, Тигар и другим.
Дипломирала је на Факултету организационих наука у Београду.

ИМАЛА ЈЕ ШЕСТОРО ДЕЦЕ

Погинула је као добровољац 125. моторизоване бригаде 1. априла 1999. године у близини села Љубенић код Пећи, током обављања борбеног задатка. Из два брака иза себе је оставила шесторо деце. Имала је тада 42. године.

БИЛА ЈЕ НЕСТРПЉИВА ДА ОДЕ У ДОБРОВОЉЦЕ

У ратном дневнику 125. моторизоване бригаде записано је да је група војника ноћу упала у терористичку заседу и да су поред Љиљане погинула још два српска војника. Љиљана Жикић се у добровољце пријавила чекајући свог брата из Аустралије да са њим заједно иде у рат. Није могла да га чека, сама се пријавила и прикључила 125. моторизованој бригади.

Пре него што је отишла у рат написала је последњу песму као сведочанство њене храбрости.

БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАДА БУДЕМ МРТВА

И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к’о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.

Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол`ко можемо да знамо.

Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да се стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија то су сви векови наши.

Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде
ал’ Србију никад то је све што имам!

Ни огњишта гробља ни дедове моје
због њих ће погача и отров да буде.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к’о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.

(Вијести Српске)