ЦАЗИН – О томе да примјери суживота и међусобног помагања нису ишчезли с ових простора, свједочи и случај Месуда Керановића из села Осредак, надомак Цазина, који већ дуже од десет година обнавља у рату оштећену православну цркву у том мјесту.

Захваљујући њему и његовим синовима, те добровољним прилозима вјерника и мјештана овог цазинског села, црква је спасена потпуног пропадања и највећи дио објекта је обновљен и поправљен, мада, како истиче Керановић, има још много посла да се приведе крају, а посебно се то односи на унутрашње радове.

Додаје како живи у непосредној близини цркве и да једноставно није могао гледати како пропада, због чега је самоиницијативно започео обнављати порушену грађевину.

У међувремену су некадашњи житељи села Осредак покренули иницијативу да се овај вјерски објекат обнови и да му се врати некадашњи сјај.

Усагласили су се да породица Керановић обави све потребне грађевинске радове. Нажалост, ратни вихор је тамо скоро избрисао живот, тако да је село данас готово пусто, а највећи број житеља расејан је широм свијета, па их већина данас живи у Србији, те у европским и прекоокеанским земљама.

Ипак, за властити завичај су још чврсто везани, па једном годишње, за славу Петровдан, организују окупљање и богослужење у родном селу.

Керановић истиче како тада дођу пријатељи и комшије с којима је живио прије рата и да све буде као у она добра стара времена.

„Прошли смо рат, видјели све што је било, никоме ништа добро није донио. Идеја се родила спонтано, у радовима ми помажу синови Менсуд и Самир, који је грађевински инжењер, а и ја сам се читав живот бавио грађевином. Имамо подршку комшија и свештених лица и полако напредујемо“, каже Керановић за „Независне“.

Додаје како је објекат прије десет година био у рушевном стању, с пропалим кровиштем и попуцалим зидовима који су се почели руинирати.

Истиче како би се грађевина, да није било интервенција, усљед зуба времена урушила сама од себе.

Свештеник Милош Црепуља, у чијој се парохији налази овај православни храм, каже како су захвални Керановићу и његовој породици.

„Они су извођачи радова, али морам истаћи како нас увијек с радошћу и пријатељски дочекају када долазимо овој нашој светињи, јер она нас сабира и окупља када смо овђе на богослужењима“, каже Црепуља.

Такођер, треба истаћи како су локалне власти у Цазину омогућиле да се објекат прикључи на струју, док је Влада Федерације БиХ издвојила 5.000 марака за обнову. Керановић истиче како је у досадашње радове утрошено око 60.000 марака, а да завршетак радова овиси о приливу финансијских средстава.

Иначе, Црква светих апостола Петра и Павла изграђена је крајем 19. вијека, а у Другом свјетском рату је тешко оштећена.

Посљедњи пут је реновирана 1967. године, да би у посљедњем рату у Босни и Херцеговини поново била оштећена.

Независне новине