Драшко Пејановић је један од људи који су данас пронашли настрадалог дјечака, на свом ФБ профилу објавио је пост који преносимо у цјелости:

„Рејон који смо добили да претресемо био је отприлике 40 – 50 ха површине, од штала на Помаковцима до дна Љубовића баре. Претресали смо га од два пута, дужно, у одласку и повратку. На неким мјестима је шикара била таква да сам помислио да нема шансе да је туда прошло било шта осим дивљих животиња, а не дјечак на бициклу. На крају рејона (дно Љубовића баре) смо сјели и одморили пет минута након чега смо кренули назад. Лијева граница рејона је плитак поток, граница шуме и Пантове баре. Кроз тај поток вода практично не тече него се циједи. Први до њега је био човјек из Невесиња, полицајац. Након 250 метара повратка, повикао је „Ево га!“ На тренутак сам помислио да је жив, срце ми је заиграло, сва шесторица смо дотрчали и видјели дјечака како лежи у том плитком потоку. Бицикло такође у потоку, два метра од њега. Човјек који га је први видио је клекнуо поред њега и опипао му пулс али је по боји и укочености било јасно да дјечак већ много сати није жив. Лежао је у потоку као да спава. Одмах смо обавијестили полицију и остале потражне тимове.

Све ово сам написао само да прекинем приче које су се појавиле у народу и медијима, да је пронађен у језеру Алаговац, да је пронађен на брани, да је био овакав или онакав, да су га дирале дивље животиње и сл. Ништа од тога није истина, истина је ово што сам написао горе и то је слика коју ће сваки од нас носити у глави до краја свог живота.

Малом Вукашину нека је покој души и лака ова наша тврда херцеговачка земља.“