Да се разумијемо, ситуација са Рајком из Власенице оголила је све нас као друштво без саосјећања и ту није требало да буде мјеста политици. Међутим, госпођа политика (читај: партија) се нашла увријеђена и уплашена због нарушавања угледа. Није Рајко рекао „Цар је го!“. Његова фотографија је рекла све. И о цару и о нама. Борац који је у рату изгубио три брата живи без струје и воде. Гладује. За четири године проведене на ратишту прима 67 КМ. И пошто је својим примјером оголио стање у ком живимо, кренула је хајка на њега.

Кроз ту хајку је „свака звијер показала траг“. Виђели смо да тамошње власти немају ни емпатију ни достојанство. То показују њихови аргументи:

1. Рајко прима борачки додатак.
   67 КМ. Након 4 године рата и највеће могуће жртве неко се удостојио да му додијели 67 КМ и то треба да буде довољно. Рекоше они који би вјероватно доживјели нервни слом када би морали да преживе један дан са 67 КМ.
2. Рајко има радно способног сина.
   То му је, мученику, највећа мана. Ова земља је пуна радно способних, који уче њемачки и чекају отварање граница. Да је радно неспособан (и уз то покварен), досад би се и за њега нашла нека фотеља у јавном сектору. Овако га није запало ни да чисти улице. Вјероватно због тога што не може да донесе више од два гласа.
3. Рајко се храни у јавној кухињи.
   Број корисника јавних кухиња већ довољно говори о „благостању“ за које се сиромах Рајко борио. И то говоре они чији су шефови током рата јели у скупоцјеним ресторанима, негђе далеко од наше крваве земље.
4. Рајко прима пакет социјалне помоћи.
   Једном годишње. Рекоше они који пакете социјалне помоћи виђају само пред изборе, кад их пакују како би убрали понеки глас од сиротиње коју су сами створили.
5. Рајко је алкохоличар.
   Ако би се све друго могло окарактерисати као недостатак емпатије, овај аргумент је одраз нечег што се може назвати само једном ријечју: ЗЛО. Понижавање жртве система неће учинити да систем изгледа бољи.

Укратко, чули смо да борац који је изгубио младост и здравље бранећи ову земљу треба да се задовољи са 67 КМ додатка, оброком у јавној кухињи и једним пакетом социјалне помоћи годишње. Ако не буде пио, биће то сасвим довољно за пристојан живот.

Не знам за вас, али мене је данима срамота због људи који су у стању да ово изговоре. Нека им је Бог у помоћи.

П. С. Гледајући ону фотографију намученог Рајка и читајући како га блате као великог државног непријатеља, сјетих се Добричиних стихова:

Моја ружна слика озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја споља, то сте ви – изнутра!

Леутар.нет