На наплату овдашњим елитама дошло је систематско заглупљивање људи утјераних у сиромаштво, губитак поноса и достојанства. Стварање таблоидне медијске стварности у којој нико не вјерује ником, у којо царује руља, испод чега се перфидно крије пљачка.

У Србији, која је набавила највише вакцина у регији и забиљежила у једном тренутку највеће бројке вакцинисаних у Европи по броју становника, све мање људи жели да се вакцинише, скоро па нико у процентима. Чак ни Предсједник Србије Вучић то није урадио, иако свјестан колико његових бирача због тога и не жели вакцинацију. То је и разлог што је Србија прећутно дозволила да се грађани БИХ, Хрватске, Црне Горе и Македоније могу вакцнисати, и вакцинишу се у Србији. Што је, да се разумијемо, сјајно.

Највећи број студената не жели да приступи организованим вакцинацијама, плашећи се, како кажу, стерилитета. Тако да се већ сада, захваљујући фантастичном почетку, у ком се ваљда вакцинисао ко год је хтио, дошло до краја имунизације у Србији, прије него ли је почела, јер без барем 50 % вакцинисаног становништва пандемија не може бити под контролом, како то наглашавају стручњаци.

Ништа боље није ни у БИХ што се тиче расположења за вакцинацију.

Истовремено, болнице су препуне, бројке умрлих од вируса су све веће. И расту. Много веће него се умирало пређашњих година, али то не вриједи причати. Недавно истраживање каже да су по вјеровању чињеницима наше земље међу посљедњима у Европи.

На наплату овдашњим елитама дошло је систематско заглупљивање људи утјераних у сиромаштво, губитак поноса и достојанства. Стварање таблоидне медијске стварности у којој нико не вјерује ником, у којој царује руља, испод чега се перфидно крије пљачка преосталиих ресурса, а то је, да се не лажемо, само шума, струја и нешто мало воде. И када се то распрода, то ће бити крај, биће могуће прогласити коначну побједу над разумом

….“Господин Десимир Тошић је у последњем интервјуу на новинарско питање „како видите будућност ове земље“ одговорио „плашим се да одговорим, има народа који брзо напредују, има народа који спорије напредују, има народа који нестају“. И то је заиста тако, историја је пуна гробља пропалих народа, не само зато што их је поразила нека велика, моћна, освајачка сила, него зато што су атрофирали њихови унутрашњи потенцијали. Мислим да смо ми сви некако и љути, да то осећање доминира, али уместо љутње можда је мало боље да се замислимо, да питамо зашто је то тако и да прихватимо да решење није само да убијемо некога на небу или на земљи, него да радимо по некој својој мери, уместо што се пачамо сви у све. Овде ћете врло тешко наћи човека који ће вам рећи да нешто не зна да ради, јер ми сви све знамо. Заиста би требало дати некакво достојанство знању, компетентности, не излагати људе порузи због тога што другачије мисле, не сумњати у њихове намере.“- записала је ово Латинка Перовић у свом тексту о Новом патриотизму.

Не знам боље да завршим ово писање.

Александар Трифуновић/ Бука