Два пута био рањаван, али се није повлачио. После емитовања емисије о Споменку на телевизији, добио је понуду једног Србина из Париза да дође код њега. Млади Обилић је одлучно одбио и везао своју судбину за слободу српског народа.

На данашњи дан 1993. са непуних 15 година погинуо је Споменко Гостић, најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске.

Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу је похађао у Маглају, коју због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца, а на самом почетку рата и без мајке. Остао је да живи са баком у родном селу Јовићи.

Споменково родно село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. Бака му је погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије БиХ. Убрзо потом прикључио се војсци РС у одбрани своје родне груде. Са коњском запрегом разносио је храну и под кишом метака и граната извлачио рањенике са положаја. Два пута био рањаван, али се није повлачио. После емитовања емисије о Споменку на телевизији, добио је понуду једног Србина из Париза да дође код њега. Млади Обилић је одлучно одбио и везао своју судбину за слободу српског народа. У марту 1993, дошло је до велике офанзиве муслиманских снага на српске положаје на Озрену. У силовитом гранатирању, Споменко Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. године. Након Дејтонског споразума, његово село припало је Федерацији Босне и Херцеговине.

Двадесет једну годину након смрти, 20. марта, 2014. године грађани Добоја су се одужили свом браниоцу подигнувши му споменик у порти градске цркве.

Вјечна ти слава и хвала!