Бака Иванка је највиталнија бака на Балкану: Са 92 године трчи, прескаче ограду и сама цијепа дрва

Бака Иванка у десетој деценији брине о имању као да јој је педесет

Бака Иванка Кљајевић (92) из села Блишково у Црној Гори можда је највиталнија бака на Балкану. Иако је прешла деведесету, тежак посао јој није стран, па може и да потрчи, и то доста брзо.

У десетој деценији живота одмара се тако што преде вуну и плете чарапе, пишу Вијести. Има ћерку, три сина, дванаесторо унучади и троје праунука. Ипак, колико год да јој помажу, бака Иванка и под старе дане воли да узме ствари у своје руке. Очас се попне на пласт сена, да посложи.

  • Сви раде, сви ми учине, али ћошкове ја најбоље намирим. Да ли је паучина, да ли је прашина, колико могу средим. Богу хвала – каже ова феноменална бака.

Највише је поносна на своје унуке, атлетске шампионке, чије бројне медаље и пехаре са поносом чува. Има их на десетине.

Током лета је на катуну, чува стоку. Деца је обиђу, па оду.

  • Дођу на дан, два, иду. Сад сам смањила број крава – каже бака Иванка.

Ипак, највећа јој је радост када их лети све окупи.

  • Децу сам школовала, ја нисам, ал сам паметна. Знам да пишем, али ћирилицу, латиницу не знам. Математику знам у глави, али оловком не знам – каже Иванка.

Толико је хитра да је и камера једва ухвати. Само што је слетела са сена, прескочила је ограду… У десетој деценији сама сече дрва, то јој је доказ да и даље може да ради.

  • Мало је трновит живот био, али Богу хвала, живело се. Сејало се жито, врло се, чувало се, кућа, тор. Чувале се овце – прича бака Иванка.

Сигурна рука и њен рад говоре колико је ова жена јака. Ипак, каже, важно је имати правог човека крај себе, који ће жену да поштује, да се договорају супружници, да буде домаћин.

  • Код мене је било тако – каже Иванка.

Чека мај да оде на катун, да тамо проведе лето. Чешће је сада обилазе, јер некад, како каже, посустане.

  • Некад мало заковрнем, будем болесна, па комшије дођу у помоћ. Ја се борим онолико колико могу. Прође све, па идем у печурке да берем. Једне године сам и паре узела за печурке, узела сам 500 евра, али то је било пре десетак година – прича бака.

Лисичарке бере сваке године, а док не дође лето да крене у брда, брине о имању и кући и то са таквом ведрином као да још није зашла ни у пету деценију живота.

Alo.rs


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО