Драган Самарџић из Берковића, Херцеговцима познатији под надимком Шеф, 47 година је дијабетичар и исто толико на инсулинској терапији, што је јединствен случај у БиХ. Упркос дијабетесу, Драган је примјер оптимизма и активизма.
 

Драганов дан почиње ложењем ватре, кафом и доручком са деведесетогодишњом мајком, којој је одавно због болести потребна туђа њега и помоћ. Послије кућних обавеза за Шефа дан тек напољу почиње како треба.

Иако је због вишедеценијског дијабетеса изгубио лијеву ногу и око, са ортопедским помагалима и упорношћу, Драган може готово све као и здрав човјек. Па чак и возити мотор.

– Радим све што ми дозвољава протеза, а мотор сам користио и прије тога. Захваљујући њему одем и до Стоца на кафу, 20 километара одавде – прича Драган.

Дијабетес је добио као осмогодишњак и од дана када му је дијагностикован, прима инсулинску терапију. Према подацима, Драган је дијабетичар који је у БиХ највише година на инсулину, чак 47. Упркос здравственим проблемима познат је као велики борац и активан члан заједнице у којој живи, човјек који идеје и елан радо дијели са другима. У Берковићима је предсједник Удружења особа са инвалидитетом, чијим активностима настоји да помогне овој популацији.

– Увијек треба бити у контакту са народом, никад човјек не зна кога ће срести кад изађе на улицу. То је она позитива у човјеку. Нико не зна кад иде на спавање да ли ће сутра осванути. Ја сам преживио клиничку смрт, а жив сам захваљујући Дому здравља који ме је хиљаду пута до сад спасио – прича Драган.

 

Упркос тешкоћама и оптерећењима које му дијабетес готово пола вијека ствара, и данас је позитиван и јак човјек. Оптимизам, каже, увијек мора да постоји, а исто тако и борба и вјера у боље сутра.

– Сваки проблем има двије стране медаље, позитивну и негативну. Прво мораш да видиш шта је проблем и како га најбоље ријешити. Када се помјериш са нуле ти већ успијеваш. Некако ми се чини да је људима вазда мало, а довољно је да се има за храну, кафу, цигаре, те да се човјек дружи и шали. Данас сви само о проблемима причају, а ја кад бих причао о проблемима не бих завршио за годину дана. Пола живота сам провео у болници, од Дома здравља у Берковићима, преко Бањалуке до Вероне гдје сам се лијечио три мјесеца – каже Драган.

Шеф је од почетка своје борбе себе прихватио са свим врлинама и манама, али и са вјером и вољом да оствари све оно што пред себе постави и зацрта, упркос препрекама на које свакодневно наилази и које ће, свјестан је, увјек бити ту. И заиста је тако – нема те силе која би могла сломити Шефов дух.

РТРС