Није га погодио метак непријатеља, од кога се бранио, већ метак брата Србина, за кога се борио и коме је слободу донио.

Осми март има посебну симболику за Билећане, а и за остале Херцеговце. На овај датум 1998. године, мучки је убијен Раде Радовић, прослављени херцеговачки војвода, који је фомирао ратну јединицу за одбрану српског народа под називом „Билећки добровољци“.

Важили су за најхрабрије и најборбеније на простору Херцеговине а и шире. Ратне деведесете се и не могу споменути без сјећања на ову јединицу и нашег војводу.
Јединица је бројила 120 бораца, од којих је 24 дало живот за слободу српског народа. Скоро сви су били бар једном рањавани, неки и више пута.
„Увијек морамо бити спремни да на позив свог народа, гдје год били, станемо поново под национални барјак“, говорио би војвода, који се до краја свог живота борио за слободу, за правду, за добро.
„Да је жив, све би било другачије. Не би дозволио неправду, неморал, трулеж друштва у коме се боримо за живот.
Није га погодио метак непријатеља, од кога се бранио, већ метак брата Србина, за кога се борио и коме је слободу донио“, кажу Билећани, који су данас заједно са представницима Борачке организације посјетили спомен обиљежје чувеног војводе и присјетили се храбрих и људских подвига овог великог човјека.
Нажалост, податак да је убица војводе Радовића осуђен на само двије године затвора је најтрагичнији и најтужнији одраз слике друштва коме припадамо.
На згради Дома културе у Билећи недавно је осликан мурал војводе уз стихове, који би требали бити схваћени као једна велика и битна лекција садашњим и будућим генерацијама.

„Боже води мој род свети
путевима српске славе,
само могу умријети они
што се забораве.
Нек’ с крвавих мојих рана
Херцеговцу зора сине
раз будућих неких дана
и слободне отаџбине.
Херцеговци ране моје
узалуд ме бити неће
док се боре и постоје
Добровољци из Билеће!“

ISTOK